ATOPIJSKI DERMATITIS: Kako nastaje ovo hronično oboljenje, koji su simptomi, koga pogađa i kako se leči?

Atopijski dermatitis je veoma često, hronično kožno oboljenje koje pogađa decu oba pola i uzrasta. Iako je incidenca ovog oboljenja ranije bila oko 5 odsto, danas je izuzetno česta pojava sa učešćem u populaciji od više od 20 odsto, što znači da svako peto dete u nekom periodu svog odrastanja pati od neke forme ekcema. U začajnom procentu ovo oboljenje prolazi nakon puberteta, ali isto tako može i da nastavi da perzistira tokom celog života, sa epizodama poboljšanja i pogoršanja.

Šta je atopija?

Atopija je porodična predispozicija za povećanu produkciju IgE antitela, kao odgovor na niske doze alergena, a prisutna je kod mnogih bolesti od kojih su najznačajnije astma, rinokonjuktivitis i atopijski dermatitis. Ova oboljenja su najčešće i povezana, pa se kod istog pacijenta u detinjstvu javlja udružena astma sa alergijskim dermatitis, dok je u starijem životnom dobu rinitis udružen sa atopijskim dermatitisom.

Šta je uzrok ovog stanja?

Mnogobrojni su razlozi, ali najpre se spominje genetski faktor. Više od 70 odsto dece sa atopijskim dermatitisom ima nekog člana porodice, koji ima sklonost ka alergijama, suvoj koži ili ekcemima. Ono što je skoro uvek prisutno kod ovih pacijenata je poremećena epidermalna barijerna funkcija, koja najčešće nastaje kao posledica nedostatka važnih epidermalnih lipida.

Pročitajte još: Nega u zimskom periodu - kako da se pobrinete za vašu kožu kad je izložena hladnoći, vetru, ali i uticaju grejanja?

Kako prepoznati atopijski dermatitis?

Vrlo prepoznatljivi i najčešći simptomi su svrab i crvena upaljena koža. Intenzivan svrab dovodi do češanja, koje samo pogoršava situaciju, a rane koje nastaju od njega su idealno mesto i za nastanak dodatne infekcije.

Gde se najčešće pojavljuje?

Kod beba se najpre primećuje na obrazima, i na glavi. Koža je suva, sa skvamom i izrazito svrbi, što bebama otežava spavanje. Kod dece promene su najpre u pregibima laktova i kolena, ali se mogu naći i na vratu, licu, šakama, i ostaloj koži. Oko 3 odsto odraslih ima atopijski dermatitis, kod njih su promene najčešće na licu, dekolteu i šakama. Zajedničko za sve je da imaju izrazito suvu kožu, koja je sklona nastanku promena, ali i nastanku bakterijske infekcije.

Kako se leči Atopijski dermatitis?

Atopijski dermatitis zahteva redovne kontrole lekare, a terapija može da ide od samo lokalne, do ozbiljne sistemske terapije u zavisnosti od težine kliničke slike. Najčešće se u formi terapeutskih krema koriste kortikosteroidne kreme i masti, koje se daju u kratkom periodu i pod striktim nadzorom lekara, kako ne bi došlo do neželjenih efekata. Pored toga u opciji su i imunomodulatorne kreme koje takođe idu uz nadzor lekara.

Osnova borbe protiv Atopijskog dermatitisa

Ono što je izuzetno važno i savet je da se sprovodi, čak i kada nema izraženih promena na koži, je kupanje uljanim kupkama ili sindetima, kao i obavezna svakodnevna nega emolijentnim kremama. Danas su dostupne linije dermatokozmetskih brendova za atopičnu kožu, koje nude bogate kreme, koje u svom sastavu imaju i supstance koje umiruju i leče kožu, ali i nadoknađuju masti koje su neophodne, da bi koža bila hidrirana i zdrava.

Šta roditelji mogu da urade u lečenju atopijskog dermatitisa?

Ono što roditelji mogu da urade, jeste da se potrude da deca nose prirodne materijale, da izbegavaju vunu, da je najbolje da nose garderobu u beloj boji, makar onu koja dolazi direktno u dodir sa kožom, da izbegavaju nakit, posebno od konca ili metala. Pored toga roditelji, često na svoju ruku izbacuju veliki broj namirnica, što može biti čak i štetno za dete u razvoju. Dokazano je da alergija na određene namirnice pogoršava nalaz na koži, ali treba eliminisati samo one namirnice koje ste primetili da izazivaju pogoršanje, ili one za koje imate alergološki dokaz da smetaju vašem detetu!

Uloga zajednice

Atopijski dermatitis je vrlo opterećujuće stanje kože, kako za decu, tako i njihove roditelje. Uloga zajednice je da pomogne tako što će podržati, razumeti i pomoći ovim pacijentima u obavljanju njihovih svakodnevnih aktivnosti.

Autor: Spec. dr med. Jovana Majstorović, specijalista dermatovenerologije

O autorki:

Završila Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao najmlađa u generaciji. Završava pripravnički staž na VMA, potom upisuje postdiplomske studije, koje završava odbranom rada koji se bavi kožnim manifestacijama Sindroma policističnih jajnika. Provela je četiri godine na specijalizaciji iz Dermatovenerologije na Klinici za kožne i polne bolesti Kliničkog centra Srbije, gde je i položila specijalistički ispit. Unazad pet godina se bavi dermatologijom, estetskom i anti-aging medicinom.

Članica je Evropskog udruženja dermatovenerologa, Internacionalnog udruženja dermoskopista, Svetskog udruženja estetske i anti-aging medicine i mnogih drugih domaćih i stranih udruženja. Do sada je objavila više od deset naučnih radova. Smatra da je lepa koža spoj zdravlja, nege, ali i duhovnog zadovoljstva.