Snaga bilja je velika!

On je diplomirani novinar i magistar kulturologije, autor putopisne knjige „Kako sam postao putnik i prestao da budem turista", ali ljubav prema biljkama i prirodi, kao i znanje koje je sticao skoro tri decenije, omogućili su mu da danas bude poznati i priznati srpski narodni travar. Pokretač je sajta Snaga bilja i autor na stotine tekstova o moćnim dejstvima biljaka, ali i neko ko je svojim znanjem pomogao velikom broju ljudi da prebrode zdravstvene probleme, i to bez ikakve novčane nadoknade. Momčilo Antonijević je za Life magazin preporučio pet biljaka, a o njihovom dejstvu pročitajte u nastavku teksta.

Matičnjak

Glavni aktivni princip ove biljke je skupoceno esencijalno ulje veoma složenog sastava, koje sadrži citronelal, geraniol, neral, citrol... Upravo ovo esencijalno ulje daje matičnjaku divan miris i veoma prijatan ukus. Matičnjak pored esencijalnog ulja sadrži i flavonoide i tanine.

U narodnoj medicini matičnjak važi za jednu od najmoćnijih biljka za umirenje nervnog sistema, protiv nesanice i nervoze i za sprečavanje simptoma depresije. Matičnjak je takođe dobar izbor u borbi protiv glavobolja, naročito onih izazvanih psihičkim premorom. U vremenu u kom smo svi u manjoj ili većoj meri izloženi stresu, matičnjak je nezaobilazni saveznik u protiv nervoze, anksioznosti i čitavog niza psihosomatskih bolesti koje se mogu javiti kao posledica stresa. Pored delovanja na nervni sistem matičnjak ublažava i digestivne tegobe nadimanja stomaka, loše varenje i dijareje (naroćito ako su psihosomatskog karaktera). Detaljnije o matičnjaku i njegovim lekovitim dejstvima pročitajte ovde.

Majčina dušica

Ova biljka je od velike pomoći u hladnim vlažnim jesenjim danima kada caruju prehlade i hara virus gripa. Upravo zato ponekad se naziva sirotinjskim antibiotikom. Nažalost, danas do kvalitetanog čaja od listova i cvetova majčine dušice (stabljike su bez lekovitih sastojaka) mnogo je teže doći nego do antibiotika. Majčina dušica, timijan i vranilova trava zahvaljući mirisnim esencijalnim uljima koje sadrže moćne supstance timol i karvakrol, kao i flavonoidima iz ovih biljaka, pomažu organizmu da se odbrani od respiratornih infekcija.

Topli čaj od majčine dušice odlična je preventiva i toplo ga preporučujem svima koji su u toku dana prinuđeni da stupaju u kontakt sa mnogo ljudi. Sve tri biljke su ekspektoransi odnosno pomažu nam da organe za disanje očistimo od sluzi. Topli čaj od majčine dušice i timijana pomešan sa malo zove ili matičnjaka može vam pomoći i kod virusnih infekcija kao što je grip. Pored infekcija organa za disanje ove biljke, a naročito vranilova trava, efikasno suzbijaju i infekcije mokračnih puteva. Protiv bakterija u mokračnim putevima ponovo se bori esencijalo ulje iz vranilove trave, pa je zato veoma važno ovaj čaj pripremiti pravilno. Detaljnije o majčinoj dušici i njenim lekovitim dejstvima pročitajte ovde.

Kleka

Ovaj zimzeleni četinarski žbun koji se često sreće na suvim planinskim livadama Grci su upotrebljavali pre nekoliko hiljada godina za dezinfikovanje prostorija paljenjem grančica. U zapadnoj Srbiji od nje se pravi čuvena rakija klekovača, a Englezi bobice koriste svom nacionalnom piću, džinu daju specifičan ukus po kom je prepoznatljiv. 

U kleku naš narod ima veliko poverenje. Ona je veoma omiljena i često upotrebljavana naročito kada su u pitanju urinarne infekcije. Čaj od bobica kleke stimuliše bubrege pa se preporučujue osobama koje pate od renalne insuficijencije. Kleka je i veoma efikasan antiseptik mokraćnih kanala i osobe koje pate od upornih infekcija ešerihijom treba da piju čaj od njenih bobica (obično u kombinaciji sa brezom i vranilovom travom). Kleka se preporučuje i kod cistitisa i prolapsa (ispadanja) bešike i slabosti ovog organa. Međutim, osobe koje pate od upale bubrega ili imaju kamen ne treba da koriste kleku.

Kleka deluje i na organe za varenje, stimuliše ih na rad i olakšava nadimanje. Koriste je i osobe koje pate od manjka želudačne kiseline. Detaljnije o kleki i njenim lekovitim dejstvima pročitajte ovde.

Zova

Ova biljka sadrži jedinjenja koja snižavaju povišenu temperaturu i izazivaju znojenje, deluje protivupalno i zaustavlja kašalj, olakšavaju bol u mišićima i deluju na virus gripa. Izgleda da antivirusna jedinjenja zove dobro deluju i na ostale viruse, prvenstveno herpesa i da mogu pomoći onima koji pate od Epštaj-Barovog sindroma.

Ako imate upalu krajnika obavezno popijte dve do tri šolje čaja od cveta zove, lista kupine i petrovca.

Zova deluje i diuretično, pa se preporučuje osobama koje imaju višak mokraćne kiseline u krvi. Cvet zove često se nalazi u mešavinama za čišćenje organizma i detoksifikaciju. Potpuno zrele bobice kleke posebno su dobre u tu svrhu, jer deluju blago laksativno i diuretično, bogate su flavonoidima i vitaminima C,A i B. Detaljnije o zovi i njenim lekovitim dejstvima pročitajte ovde.

Breza

Kora i listovi sa vitkih belih stabala ovog drveta, koje je postalo simbol ruskog prostranstva, hiljadama godina koriste se u narodnoj medicini naroda Severa. Breza (Betula alba) je proveren biljni lek za urinarne infekcije, narodni eliksir koji se preporučuje onima koji pate od kamena u bubregu i reumatizma, ali i važan sastojak kozmetičkih proizvoda za negu kože i kose.

U fitoterapiji koriste se najčešće mladi listovi breze, a nešto ređe kora, pupoljci i katran koji se pravi od ovog drveta. U rano proleće sakuplja se i sok koji se dobija bušenjem drveta. On se odmah upotrebljava kao veoma moćno i dragoceno biljno sredstvo za jačanje i čišćenje organizma od nagomilanih toksina.

Breza sadrži flavonoide (hiperozid i rutozid) koji deluju protivupalno i diuretično. Pored flavonoida sadrži i fenolnu kiselinu, metil-salicilat, tanine, triperpenske saponine i nepoznate materije koje deluju antibakterijski. Pupoljci sadrže najviše isparljivog, eteričnog ulja koje prijatno miriše na smolu. U njemu ima glavnog lekovitog sastojka breze, seskviterpenskog alkohola betuola.

Breza je odličan biljni lek za lečenje urinarnih infekcija, upala mokraćne bešike i mokraćnih kanala. Detaljnije o brezi i njenim lekovitim dejstvima pročitajte ovde.

Autor: Momčilo Antonijević (Snaga bilja)