Film „Obećani prostori“ reditelja Ivana Markovića uvršten je u program ACID 76. Međunarodnog filmskog festivala u Kanu, gde će imati svetsku premijeru. ACID je paralelni program Kanskog festivala fokusiran na promociju nezavisnog filma, sa specifičnim konceptom - selekciju biraju sami filmski autori, članovi ovog udruženja, čime se afirmišu nova i autentična autorska ostvarenja. Ovogodišnji program čini devet filmova, među kojima je čak šest debitantskih dugometražnih ostvarenja.

Arhitektura nikada nije samo ono što vidimo. Ona je, pre svega, način na koji se uređuje odnos između ljudi i prostora, između onoga što je pojedinačno i onoga što je zajedničko. U tom smislu, Beogradska internacionalna nedelja arhitekture 2026, koja se održava od 30. aprila do 30. maja 2026. godine u Beogradu, polazi od jedne tihe, ali zahtevne ideje: da je grad pre svega misaona struktura, a tek onda fizička činjenica.

Evropa i dalje ostaje jedna od najatraktivnijih turističkih regija na svetu. Ako planirate putovanje u 2026. godini, važno je da birate destinacije koje nude dobar balans između kulture, prirode, gastronomije i cene. 

Nakon premijere koja je izazvala snažne reakcije publike, Opera i teatar Madlenianum uvrstio je operu „Brundibar“ Hansa Krase u svoj repertoar za sezonu 2025/2026.

Salon arhitekture u Beogradu već decenijama funkcioniše kao jedan od najvažnijih kulturnih i profesionalnih događaja koji oblikuju diskurs savremene arhitekture u Srbiji. U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, ova manifestacija ne ostaje samo u okvirima izložbe, već prerasta u platformu kritičkog mišljenja o prostoru koji nas okružuje.

Svetski dan prodavnica ploča (Record Store Day) biće obeležen u subotu, 18. aprila u prodavnicama ploča MASCOMSTORE u Čumićevom sokačetu i na Terazijama, u organizaciji izdavačke kuće Mascom.

Umor nije samo signal da nam nedostaje sna. On je sofisticirani glas tela koji nam govori mnogo više: kada usporiti, kada reflektovati, kada prestati sa opterećenjem koje ne vidimo? Umor može biti učitelj. On nas uči granicama, ritmu i vrednosti pauze. Ako mu pristupimo sa pažnjom, može postati vodič ka dubljem samopoznavanju i boljem kvalitetu života.

U srcu Barselone, u autentičnoj četvrti El Born, smešten je muzej koji predstavlja izuzetnu riznicu stvaralaštva i umetničke inovacije – Pikasov muzej. Ovaj prostor nije samo mesto okupljanja dela jednog od najvažnijih umetnika modernog doba, već i prostor posvećen njegovoj neprekidnoj težnji za estetskom i intelektualnom revolucijom koja je duboko oblikovala tokove savremene umetnosti.

Gerlitzen, smešten blizu grada Filah u austrijskoj pokrajini Koruška predstavlja jedno od najlepših skijališta na ovim prostorima. Kada sneg prekrije padine, ovo mesto postaje pravi raj za ljubitelje skijanja, ali i za one koji traže mir i spokoj među beskrajnim planinskim vrhovima.

Amedeo Modiljani nije bio umetnik koji je sledio dominantne trendove svoje epohe. Rođen 1884. godine u Livornu, Italija, on je kroz svoj rad uspeo da stvori jedinstveni vizuelni jezik, u kojem se tuga i lepota prepliću u gotovo hipnotičkim portretima, izduženih oblika i prodornih očiju. Njegova umetnost ne samo da oslikava ljudsku figuru, već uspeva da uhvati suštinu ljudske duše, lebdeći na granici bola i večnosti.

U vremenu u kome se brzina podrazumeva, sporost je postala tiha pobuna. Ne dramatična, ne glasna — već lična. Odluka da hodate sporije. Da ne proveravate telefon dok čekate kafu. Da pustite da dan ima praznine.

Amalfi obala, smeštena na jugu Italije, jedna je od najlepših i najposećenijih destinacija na svetu. Sa svojim strmim liticama koje se spuštaju u smaragdno plavo more, slikovitim selima i istorijskim znamenitostima, ova obala je prava oaza za turiste i hedoniste.

U vremenu ubrzanog pripovedanja i naglašenih poruka, njegov autorski izraz ostaje tih, strpljiv i duboko ukorenjen u svakodnevici. Kroz intimne priče i suptilne odnose među ljudima, on dosledno istražuje unutrašnje svetove svojih likova, ostavljajući publici prostor da oseti, a ne samo da razume. U razgovoru za Life magazin, reditelj  Vladimir Tagić govori o odgovornosti autora, o sporom ritmu kao estetskom izboru, o radu sa glumcima, tišini, empatiji i granicama između ličnog i univerzalnog — bez velikih parola, ali sa jasnim osećajem za ono što film i serija mogu da budu.

Impresivna i raskošna pozornica, marionete izrađene od drveta, tkanine i žica, raznovrstan repertoar je ono što krasi Salzburger Marionetten Theater - pozorište lutaka u Austriji, osnovano davne 1913. godine. Ovo pozorište je jedno od najpoznatijih u Evropi, i predstavlja pravu turističku atrakciju za ljubitelje pozorišta, kulture i umetnosti iz celog sveta.

Postoji jedna tiha paradoksalna istina o ljubavi o kojoj se retko govori: ljudi koji mnogo razmišljaju često teže pronalaze partnera. Ne zato što ne žele bliskost, niti zato što su hladni ili nezainteresovani, već zato što njihov unutrašnji svet funkcioniše drugačije.

Živimo u vremenu u kojem identitet više nije statična kategorija, već proces — fluidan, vidljiv i stalno izložen tuđim pogledima. Digitalna kultura nije samo tehnološki okvir naše svakodnevice, ona je postala prostor u kojem se oblikujemo, predstavljamo i preispitujemo. Od kratkih video-formata na TikToku, preko sve prisutnije veštačke inteligencije, do novih oblika internet aktivizma, naš lični i kolektivni identitet danas nastaje u neprekidnom dijalogu sa ekranom.

Nikola Tesla, naučnik čiji su pronalasci oblikovali moderni svet, bio je jednako fascinantan i u načinu na koji se odnosio prema sopstvenom životu i zdravlju. Dok se njegova svakodnevna rutina — od dugih šetnji do neobično kratkog sna — često analizira, malo je poznato kako je Tesla pristupao najosnovnijoj ljudskoj potrebi - hrani.

U vremenu u kom je sve dostupno, brzo i glasno, sve više ljudi počinje da traži nešto sasvim suprotno – tišinu, sporost i smisao. Možda je upravo zato poslednjih godina primetno da se ljudi ponovo vraćaju galerijama, knjigama, pozorištu, koncertima klasične muzike, malim bioskopima i knjižarama. Ne iz obaveze, ne zbog prestiža, već zbog potrebe. Kultura polako ponovo postaje prostor u kom se čovek odmara od sveta.

Postoje filmovi koji ostaju vezani za svoje vreme i oni koji to vreme nadžive. La Dolce Vita Federika Fellinija pripada drugoj kategoriji. Što više vreme prolazi, to ovaj film manje izgleda kao svedočanstvo o Rimu pedesetih, a sve više kao precizan portret sveta u kojem danas živimo. Svetu spoljašnjeg sjaja, unutrašnje praznine i neprekidne potrage za nečim što stalno izmiče.

Anksioznost je nedefinisani strah ili strepnja, a osobe koje osećaju anksioznost često imaju "osećaj da će se desiti nešto loše". Osobe koje pate od anksioznosti često preterano brinu, imaju osećaj slabosti i umora, doživljaj krivice, osećaj manje vrednosti, nemogućnosti kontrole. Neprijatne emocije se manifestuju kroz  telesne simptome kao što su: lupanje srca, napetost, glavobolja, osećaj gubitka daha, prekomerno znojenje, vrtoglavice, doživljaj gušenja i bol u grudima.

U podnožju netaknutih Homoljskih planina, u selu Kula nadomak Požarevca, otvorena je nova zvezda vinske scene istočne Srbije – vinarija „Familia“. Na svečanom otvaranju, uz prisustvo brojnih gostiju i ljubitelja vina, vrata svoje vinarije otvorili su Tanja i Nenad Sarić, bračni par koji je odlučio da gradski život zameni vinogradarskim snom. 

Emocionalna inteligencija (EI ili EQ) predstavlja sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, ali i veštinu da prepoznamo emocije kod drugih ljudi i reagujemo na njih na pravi način. Za razliku od klasičnog koeficijenta inteligencije (IQ), koji meri logičko-analitičke sposobnosti, EQ se odnosi na način na koji se snalazimo u međuljudskim odnosima i nosimo sa sopstvenim unutrašnjim svetom.

U arhipelagu Elafitskih ostrva, naspram istorijskog Dubrovnika, nalazi se Lopud – ostrvo koje ne zavodi bukom i senzacijom, već tihim dostojanstvom mediteranskog pejzaža, duhovnom elegancijom arhitekture i gotovo zaboravljenom umetnošću istinskog odmora.