Kultura kao poslednje mesto tišine: Zašto se ponovo vraćamo knjigama, galerijama i pozorištu?

U vremenu u kom je sve dostupno, brzo i glasno, sve više ljudi počinje da traži nešto sasvim suprotno – tišinu, sporost i smisao. Možda je upravo zato poslednjih godina primetno da se ljudi ponovo vraćaju galerijama, knjigama, pozorištu, koncertima klasične muzike, malim bioskopima i knjižarama. Ne iz obaveze, ne zbog prestiža, već zbog potrebe. Kultura polako ponovo postaje prostor u kom se čovek odmara od sveta.

Pročitajte još: Sporost kao luksuz - Ritam koji vraća energiju

Društvene mreže su nas umorile. Neprekidno skrolovanje, previše informacija, previše mišljenja, previše savršenih života. U jednom trenutku čovek shvati da je video hiljade slika, a da se ničega ne seća. Sve je brzo, površno i prolazno. Upravo tu počinje zamor od digitalnog sveta i javlja se potreba za nečim što traje duže od jednog storija – za knjigom, slikom, predstavom, razgovorom.

Zato kultura danas postaje nova forma hedonizma. Nekada je hedonizam značio luksuzne restorane, putovanja i materijalne stvari. Danas sve više znači sedeti u tihoj sali pozorišta, gledati predstavu koja vas natera da razmišljate danima, ili provesti popodne u galeriji, posmatrajući sliku koju ne razumete potpuno, ali vas neobjašnjivo privlači. To je sporiji, dublji i mnogo ličniji užitak. Nije bučan, ne fotografiše se lako, ali ostaje u čoveku.

Pročitajte još: La Dolce Vita danas - Ogledalo savremenog društva u Fellinijevom filmu

Možda je najbolji izraz za to „pametni eskapizam“. Nije beg od života, već beg od površnosti. Čitanje romana nije bekstvo od realnosti, već ulazak u nečiji drugi život koji nas uči nečemu o našem. Odlazak u pozorište nije samo izlazak, već susret sa pričama koje nas podsećaju da nismo sami u svojim strahovima, ljubavima i dilemama. Umetnost nas ne odvaja od sveta, već nas sa njim ponovo povezuje.

Zato danas nije neobično videti mlade ljude u galerijama ili na promocijama knjiga. Nije to više stvar generacije ili elitizma. To je postala potreba ljudi koji žele malo dublji život, sporije razgovore i večeri koje se pamte po osećaju, a ne po fotografijama.

U Beogradu, na primer, sve više ljudi ponovo otkriva mesta kao što su Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej Srbije ili Jugoslovensko dramsko pozorište, ali i male galerije i alternativne scene koje nude intimniji doživljaj umetnosti. Ta mesta postaju svojevrsna utočišta od buke grada i digitalnog sveta.

Ako bismo nekome ko želi da se vrati kulturi dali nekoliko jednostavnih predloga, oni bi mogli da izgledaju ovako:

- Posetite neku galeriju, bez žurbe i bez fotografisanja.

- Pročitajte roman koji nije bestseler, već knjigu koju vam je neko preporučio lično.

- Pogledajte predstavu na maloj sceni, gde publika sedi blizu glumaca.

- Slušajte koncert klasične ili džez muzike, makar jednom.

- Provedite popodne u knjižari, bez plana šta ćete kupiti.

Pročitajte još: Zavirite u Pikasov muzej u Barseloni

Možda se upravo u tome krije odgovor zašto se ljudi vraćaju kulturi. Zato što žele da ponovo osete nešto dublje i stvarnije. Umetnost traži vreme i pažnju, ali zauzvrat daje osećaj smisla koji se retko gde danas može pronaći.

U svetu koji stalno ubrzava, kultura ostaje jedno od retkih mesta gde čovek sme da uspori. I možda baš zato galerije, knjige i pozorišta ponovo postaju važni – jer nas podsećaju da život ne mora uvek da bude brz da bi bio vredan. Ponekad je dovoljno sedeti u tišini, gledati sliku, čitati knjigu ili slušati glumce na sceni i shvatiti da je to, zapravo, jedan od najlepših načina da se pobegne od sveta – ali i da mu se ponovo vrati.

Autor: Life magazin