Ana Jovanović: Joga, Vedanta i tišina - razgovor o povratku sebi

U vremenu u kojem se joga često svodi na estetiku pokreta, fizičku formu i kratkotrajni predah od ubrzanog ritma života, retko se govori o njenoj dubljoj dimenziji – onoj filozofskoj, egzistencijalnoj i unutrašnjoj. Iza prostirke, položaja i disanja postoji čitav svet učenja koji vekovima oblikuje odnos čoveka prema sebi, drugima i stvarnosti.

Intervju: Vladimir Tagić: Empatija je presuda - zanima me da pravim filmove o ljudima koje želim da razumem i osećam

Ana Jovanović, instruktorka joge i osoba koja godinama proučava istočnu filozofiju, pripada onim glasovima koji jogu ne posmatraju samo kao praksu tela, već kao put samospoznaje. U razgovoru koji sledi govorimo o Vedanti, savremenom odnosu prema duhovnosti, tišini kao prostoru spoznaje i pitanju koje ostaje otvoreno za svakog čoveka – da li nas joga menja ili nas vraća onome što smo oduvek bili.

Joga se danas često predstavlja kao trend, ali retko kao životni poziv. Kada ste vi prvi put osetili da joga nije samo praksa, već način razmišljanja i postojanja?

Sviđa mi se reč poziv, životni poziv, u smislu da smo pozvani od života da se nečemu posvetimo. U odnosu na reč profesija, reč poziv nosi još jednu dimenziju značenja. Instruktor ili učitelj joge jeste relativno mlada profesija, odnosno poziv. Škole za instruktore joge su takođe mlade, kao i asocijacije koje su nastale sa namerom da sistematizuju i uobliče znanje koje profesionalni instruktor treba da stekne. Vedsko znanje prodire na Zapad poslednjih nekoliko vekova kroz različite sfere društva – filozofiju, zdravstvo, psihologiju, umetnost i druge oblasti. U mom slučaju, joga je prvo došla kao filozofija i, kako kažete, način razmišljanja i postojanja. Hatha jogu, kao fizičku praksu kroz koju vedsko znanje prodire kroz telo, zdravlje i savremene trendove, otkrila sam relativno kasnije – pred kraj studija zapadne filozofije i sa već značajnim poznavanjem istočne filozofije. Za mene je hatha joga, fizički aspekt joge, bila revolucionarno otkriće. Neka vrsta prepoznavanja – kao kada prvi put obujete izuzetno udobne cipele i imate utisak da ih nosite oduvek.

Vedanta centar daje filozofski okvir jogi. Šta se, po vašem iskustvu, najviše menja kod ljudi kada jogu ne vežbaju samo telom, već i kroz vedantsku perspektivu?

Ovo je zaista teško pitanje, moram da primetim. Kada se joga praktikuje kroz vedsku perspektivu, kod ljudi se menja mnogo toga: neznanje se pretvara u znanje, tenzija u relaksaciju, strah u poverenje u život, ljutnja u toleranciju, ljubomora u divljenje, grabljenje u darežljivost, a strast u saosećanje. Krajnji cilj joge jeste mokša – sloboda od svake uslovljenosti, realizacija istine o tome ko smo i šta je naša prava priroda, prestanak patnje i kraj ciklusa ponovnih rođenja.

Na Zapadu se joga često svodi na formu, fleksibilnost i estetiku. Šta se gubi u tom procesu – i da li je to gubljenje neminovno?

Hatha joga kao popularna veština danas ima veoma široku primenu na Zapadu. Nikada nije bio plan da se svi odjednom prosvetle. U tom smislu, joga danas ima i izrazito praktičnu funkciju – koristi se u terapeutske svrhe, kao deo fizikalnih terapija i pojedinih psiholoških pristupa. Takođe, estetski okvir zdravog i elastičnog tela danas je poželjan, što smatram pozitivnim u odnosu na nekadašnju manekensku, anoreksičnu i toksičnu estetiku. Joga nas može dovesti do fundamentalne istine, ali istovremeno ima važnu društvenu ulogu. U koju god socijalnu strukturu da se ulije, ona donosi miris relaksacije, odmora i poverenja u ljubav i mir kao osnovu stvarnosti. Danas jogu praktikuju sportisti, glumci, političari i mnoge javne ličnosti. Ona može unaprediti kvalitet života bez obzira na nivo razvoja osobe. Svako uzima iz tog znanja onoliko koliko je spreman da primi. Verujem da u svakom čoveku postoji urođena duhovna potreba – težnja ka nečemu večnom, nepromenljivom i uvek prisutnom. Joga prostirka danas često postaje mesto susreta sa tim delom sebe. Šta se gubi? Pre bih rekla da se razvodnjava. Ne bih rekla da se gubi. To je gotovo neminovan proces kada znanje postane u službi zdravlja, estetike ili drugih ciljeva, a ne istine same.

U vremenu brzih rešenja i instant smirenja, joga zahteva disciplinu i strpljenje. Kako motivišete ljude da ostanu u procesu čak i kada nema trenutnih rezultata?

Joga uvek daje rezultate. Ne postoji nijedan čas koji je bio uzaludan. Posle svakog časa osećamo se bolje, ali nekim čudom to brzo zaboravimo. Brzina života nas odvlači i prođe dosta vremena dok se ponovo ne vratimo prostirci. Veoma je teško razviti pravu jogijsku disciplinu danas. Mnogi ljudi dobro poznaju koristi redovne prakse, ali ih život često udalji od kontinuiteta. Jedini način na koji motivišem i sebe i svoje polaznike jeste zahvalnost – zahvalnost Bogu za svaki čas na kojem smo imali priliku da vežbamo. Podsećam i sebe i druge koliki je to blagoslov i privilegija.

Pročitajte još: Kaja Žutić - Kultura je obično u budžaku

Kažu da telo pamti više nego što mislimo. Šta vas je praksa naučila o emocijama koje „žive“ u telu?

Moja lična praksa, kao i višedecenijski rad sa ljudima, otkrili su mi mnogo o potisnutim traumama koje postoje u telu i kroz koje energija „curi“, poput vode kroz pokvarenu slavinu. Priroda ljudskog tela velika je i ključna tema u jogi. Spoznati sebe jeste uzvišeni životni cilj, a joga praksa je autoput ka tom cilju – u to nema sumnje.

Da li primećujete razliku u razlozima zbog kojih ljudi danas dolaze na jogu u odnosu na period od pre nekoliko godina? Šta nam to govori o društvu u kome živimo?

Nezahvalno je generalizovati. Ljudi obično dolaze na jogu iz jednog razloga, a nastavljaju da vežbaju iz drugog. Joga praksa je veoma transformativna.

U Vedanti se tišina ne doživljava kao praznina, već kao prostor spoznaje. Da li imate utisak da je ljudima danas tišina neprijatna i zašto mislite da je tako?

Tišina je izvor misli, suština i srž svakog ljudskog bića. Imam utisak da je tišina danas ljudima gotovo nedostupna. Jednostavno zato što retko usmeravaju pažnju ka njoj – uvek postoji potreba za zabavom ili novim dešavanjem. Zato su redovni časovi joge mesto i vreme kada čovek može da okrene pažnju unutra i odmori u tišini sopstvenog tela, kao u hramu.

Koliko je instruktor joge danas više vodič, a manje učitelj u klasičnom smislu? Gde povlačite tu granicu?

Sve zavisi od interesovanja i potrebe učenika. Kada neko ima istinski učenički stav i želi da uči, učitelj se odmah pojavljuje. Učitelj i učenik nekako uvek idu zajedno. Posvećen instruktor joge može doneti mnogo dobrobiti svojim polaznicima ukoliko postoje poverenje i posvećenost sa obe strane. Kada ne znate tablicu množenja, ne treba vam doktor nauka iz matematike da biste naučili da množite. Isto tako, nije potreban prosvetljeni Mahatma da bi nas naučio Pozdravu Suncu. Bilo koja instruktorka joge iz komšiluka može nas naučiti Pozdravu Suncu, a posvećena praksa tog jednostavnog niza može promeniti život.

Duhovnost je postala tržišna kategorija. Kako razlikovati autentičnu praksu od „duhovnog marketinga“?

Duhovni marketing kao nova kategorija može delovati zbunjujuće nekome ko tek ulazi u svet joge. Nije lako razlikovati autentično od mnoštva novih stilova i pravaca. Na svom putu vodila sam se principom da za dobrog učenika nema lošeg učitelja. Dobar učenik može nešto naučiti i od lošeg učitelja – makar to bilo kako nešto ne treba raditi. Zato mislim da ne treba da budemo obeshrabreni. Dovoljno je osloniti se na zdrav razum.

Pročitajte još: Joškin Šiljan - Ne slušajte ničije savete nego stvarajte sebe i sve oko sebe

Kada niste u ulozi instruktorke – kako izgleda vaša lična praksa? Da li se razlikuje od onoga što podučavate druge?

Odgovor bi bio i da i ne. Na redovnim časovima hatha joge uvek vežbam zajedno sa svojim polaznicima i delim svoju ličnu praksu. Van redovnih časova, moja duhovna praksa se ne prekida. Što bi se reklo – 24/7.

Da li joga, po vašem mišljenju, treba da menja čoveka – ili da ga vrati onome što već jeste?

Hatha joga pročišćava fizičko i energetsko telo. Karma joga, odnosno joga nesebičnog služenja, pročišćava od prekomerne sebičnosti i egocentričnosti. Bhakti joga, joga ljubavi, pročišćava emotivni deo, Raja joga kultiviše um, a Gjana joga oslobađa od neznanja o našoj pravoj prirodi. Dakle, joga pročišćava čoveka na svim nivoima i time omogućava otkrivanje onoga što je oduvek prisutno i nepromenljivo. U tom smislu, čovek se oslobađa od onoga što nije – od svega suvišnog i pridodatog. Joga može doneti duboku unutrašnju relaksaciju, kapacitet da se podnesu životni izazovi, dobro zdravlje, visok nivo energije i optimizma.

Ako bi neko ko nikada nije stao na prostirku pročitao ovaj intervju – šta biste voleli da ponese kao osnovnu poruku?

Ako osećaš interesovanje - probaj. Joga ne može da škodi, a može da otvori potpuno novu dimenziju života.

Autor: Life magazin