INTERVJU Joškin Šiljan: Ne slušajte ničije savete, nego stvarajte sebe i sve oko sebe

Dok stvarate, čime se vodite?

Što se slikanja, odnosno stvaranja tiče gledam da se ničim ne vodim, sem samog stvaranja, samog procesa da svoju likovnost koja mi je data da l' sa neba ili iz majčine utrobe, svejedno, pretočim, opredmetim u sliku za gledanje. Prosto, sve može biti pokretač likovnog procesa, glas vrapca ili nebo, smeh psa ili vetar, dečji pogled, pokojna baba, glas oca i ....i sve to se pretvori u linije, boje, svetlo, tamno, levo, desno i gle, rodi se slika. Ti je krstiš i pustiš u svet da je zagledaju, merkaju, premešljulju.

Pročitajte još: Galerija 73 - izložbeni prostor koji pleni i oaza umetnosti

Izlagali ste u mnogim svetskim metropolama. Kada se osvrnete na svoje izložbe širom sveta u poslednjih nekoliko decenija, koje se odmah setite i zbog čega?
 

Da, oko izložbe je isto proces stvaranja, ispunjavanje prostora galerije slikama za gledanje, dođu posetioci, gledaju, priča se, slikamo se, smejemo se, deca trče i prođe izložba. Ode negde kao i naslikane slike. Jeste, treba malo vremena da sve izbriše, da se ego spusti na zemlju pa da se opet jovo nanovo gura kamen uzbrdo ...Jednostavno, izložbe su bile velike, male, bitne, nebitne zabeležene, nezabeležene...idu nove. 

Za Vas mnogi često kažu da rušite klasične forme i slikarske pravce, da ste jedinstveni i autentični. Pa, kako biste Vi okarakterisali Vaše radove i Vašu umetnost?

Kao ozbiljno zezanje. Proizvodnja likovne igre na sve moguće i nemoguće načine. Stvaranje radosti u ljudskom pogledu. Aerobik za oči.... Prosto, samostvaranje likovnog prostora, likovne stvarnosti za potpunu slobodu delovanja likovnog bića da postoji, živi da stvara sebe i svet oko sebe. 

Pročitajte još: Čudesna umetnost slikarke Tare Rodić

Interesantno je da ste po vokaciji građevinski inženjer, međutim, od '87. slikate i imate vrlo prepoznatljiv stil. Jeste li ikad zažalili što ste danas uspešni slikar, a ne uspešni inženjer?

Naravno da mi nije krivo, u stvari, nema ničega što je bilo a da mi je sad krivo. Sad sadrži sve što je bilo i što će biti i zato je nezaustavljivo, večita igra i ja srećan što u njoj učestvujem, što je i sam stvaram.       

Koliko je teško biti umetnik u Srbiji i kako se živi od umetnosti?

Ovo oko položaja statusa ja gledam kao - gde ostali, tu i mali Mujo. Ovo je pitanje trenutka, za samu umetnost totalno nebitno, kao i za umetnike kojeg ta sama umetnost odredi. Što bi moja pokojna baba Mileva sigurno rekla da je živa - ako hoćeš sinko da ti bude teško natovari se sa sebe. 

Šta je sada aktuelno od izložbi, a koji su vam budući planovi?

Planova sam se ratosiljao kad sam odbacio diplomu inženjera građevine. Zezam se, u stvari istina je da ne pravim planove, jer siguran sam da postoji plan pa i deo za mene. Moje je da se sam zahvalim. Konkretno, stalna postavka u galeriji Štab u TC Galerija u Beogradu na vodi, izložba u kulturnom centru u Despotovcu do kraja septembra, posle izložba u Svilajncu u septembru, kolonija u Skoplju, pa u Crnoj Gori, u oktobru bi trebalo da bude izložba u našem kulturnom centru u Parizu..... i tako, idu dani...         

Ko je Joškin Šiljan?

Ko je Joškin Šiljan da znam, rekao bih vam - ako neko sazna nek mi javi. Verujem da je ono samo sebi nepoznato i nepojmivo stvaralačko biće sa početka priče o stvaranju stvarnosti.

Šta biste posavetovali mlade umetnike?

Što se tiče saveta za mlade slikare, isti je i za starije i za mlade - ne slušajte ničije savete, pa ni svoje rođene, nego stvarajte sebe i sve oko sebe.