Strepnja, preterana briga: Kad je anksioznost normalna pojava, a kad treba da se zabrinemo?

Anksioznost je nedefinisani strah ili strepnja, a osobe koje osećaju anksioznost često imaju „osećaj da će se desiti nešto loše“. Osobe koje pate od anksioznosti često preterano brinu, imaju osećaj slabosti i umora, doživljaj krivice, osećaj manje vrednosti, nemogućnosti kontrole. Neprijatne emocije se manifestuju kroz telesne simptome kao što su: lupanje srca, napetost, glavobolja, osećaj gubitka daha, prekomerno znojenje, vrtoglavice, doživljaj gušenja i bol u grudima.

Pročitajte još: D-dimer: Šta znači, zašto je važan, kada i zašto su vrednosti povišene?

Uzrok nastanka anksioznosti leži u kombinaciji genetskih faktora i faktora sredine. To jednostavno znači da se neke osobe rađaju sa osetljivim nervnim sistemom i imaju predispozicije za razvoj anksioznog poremećaja, a okidači za pojavu anksioznosti  su iskustva koje osoba doživljaja tokom života.

Kada je anksioznost normalna pojava?

Situacije kao što su razgovor za posao, polaganje ispita, promena posla, dugo iščekivana putovanja izazivaju pojavu neprijatnih emocija, straha, neizvesnosti, napetosti. Ovakve povremene reakcije  su normalna pojava u pojedinim životnim fazama i situacijama, zato što naš organizam reaguje na realnu opasnost, promenu ili situaciju.

Pročitajte još: Reš lekara - Šta je plućna embolija, kako nastaje i koja je terapija?

Kada treba da se zabrinemo?

Ukoliko se anksioznost javlja učestalo, intenzivno i ometa naše svakodnevno funkcionisanje, a stvarna opasnost nije prisutna, onda se radi o patološkoj anksioznosti. Ovakva anksioznost sputava i onesposobljava normalno funkcionisanje osobe. Kada prepoznamo simptome važno je da potražimo stručnu pomoć (psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta) te da započnemo sveobuhvatni proces isceljenja.  

Šta učiniti kada se osećate anksiozno?

Važno je da slušate svoj organizam i radite ono što vam prija i što vas opušta. Neke od sledećih aktivnosti vam mogu pomoći u smanjenju anksioznosti:

- Fokusirajte se na svoje disanje, svakodnevno odvojite 5 minuta za vežbu disanja. Disanje izvodite trbuhom, ramena i lice treba da bude opušteno. Udahnite duboko na obe nozdrve (šireći stomak i grudi), izdahnite kroz nos uvlačeći stomak.

- Zapište svoje misli i osećanja. Ova tehnika može vam pomoći da se oslobodite negativnih misli i osećanja.

- Smanjite unos kofeina, šećera i nikotina.

- Slušajte muziku koja vas opušta. Na ovaj način ćete relaksirati svoj nervni sistem što će vam smanjiti negativne emocije.

- Čitajte knjigu, šetajte, radite ono što vas smiruje.

- Vežbanje je dobar način da se redukuje stres i loše raspoloženje.

- Spavajte u proseku 6 do 8 sati.

- Hranite se zdravo, izbegavajte ugljene hidrate tzv. loše šećere. Neka vaša ishrana bude bazirana na voću, povrću, orašastim plodovima, žitaricama celog zrna.

Autor: Milica Glišić

O autoru:

Milica Glišić rođena je 15.08.1991. godine u Zenici. Završila je Devetu beogradsku gimanziju. Po zanimanju je diplomirana socijalna radnica, master socijalnog rada. Doktorandkinja je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu, radi na doktorskoj tezi "Komparativna analiza kvaliteta života osoba sa demencijom u privatnim i državnim ustanovama za smeštaj odraslih i starijih".

Trenuto je zaposlena kao voditeljica slučaja u nevladinoj organizaciji u timu za podršku žrtvama trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja. Predsednica je Društva socijalnih radnika Srbije i jedna je od osnivačica Centra za razvoju usluga u zajednici „Fides“. Ima višegodišnje radno iskustvo  u radu sa starim osobama, a posebno osobama sa demencijom. Učestovovala je na velikom broju međunarodnih i stručnih skupova, ima objavljena dva naučna rada.