na vrh

POSLUŠAJTE REČ LEKARA: Osam praktičnih saveta za opekotine od sunca

Zaštitite se od sunca FOTO: Unsplash
Zaštitite se od sunca FOTO: Unsplash

Leto je već uveliko tu, a sezona godišnjih odmora je u punom jeku. Upravo ovo je period godine, kada nastaje najveći broj opekotina kože uzrokovanim suncem. Opekotine od sunca nastaju kao posledica oštećenja površinskog sloja kože pod dejstvom sunčevih zraka. Za opekotine su najpre odgovorni UVB zraci koji deluju na površinski sloj epidermis, dok UVA zraci prodiru dublje do dermisa i uzrokuju oštećenje kože u vidu starenja. Ne treba zaboraviti da UVB zraci učestvuju i u stvaranju karcinoma kože, pa je opekotina od sunca, koja najpre deluje bezazleno, oštećenje i na molekularnom nivou, koji potencijalno u budućnosti može da dovede do nastanka kanceroza.

Zaštitite se od sunca FOTO: Unsplash

Kako da prepoznamo opekotinu?

Opekotine se najčešće lako prepoznaju. Nakon nekada čak i samo desetak minuta na direktnom suncu, bez zaštite, koža počinje da peče, ali i boli. Nakon toga ona postaje crvena, blago otečena, a može doći i do deskvamacije, odnosno guljenja, ponekada i do stvaranja plikova manjeg ili većeg obima. Opekotine od sunca pripadaju najpre klasi jedan i klasi dva, što znači da spontano prolaze, ne ostavljajući ožiljak. Ipak, ne treba zaboraviti da koža pamti sva oštećenja, pa se treba potruditi i izbeći da do opekotina uopšte i dođe.

Praktični saveti kako da pomognete koži koja izgori na suncu:

Prevencija je najbolji način zaštite od opekotina. Držite se hladovine, koristite dugu garderobu, šešire sa velikim obodom, naočare za sunce i specijalizovane kreme koje pružaju zaštitu od UV zračenja. Potrudite se da ne budete predugo direktno izloženi suncu i ukoliko odlazite na plažu, najbezbedniji period je do 10 časova ujutru ili nakon 17 časova.

Pročitajte još: Za zdrav i jak organizam - ove namirnice štite vašu kožu od sunčevih zraka

Sklonite se sa sunca. Ukoliko osećate da koža kreće da gori, momentalno se sklonite sa sunca, kako ne biste produbili opekotine ili kako vam ne bi još veća površina tela izgorela.

Hladan tuš ili hladne obloge. Ako ste izgoreli, najpre će vam pomoći hladan tuš ili hladne obloge. Nemojte oštećenu kožu trljati, niti pritiskati, niti koristiti agresivna sredstva za pranje. Kožu istuširajte samo vodom, a onda je blago osušite tapkanjem.

Zaštitite se od sunca FOTO: Unsplash

Lekovi sa antiupalnim svojstvom. Lekovi iz grupe antiinflamatornih lekova, kao što je, na primer brufen imaju svojstvo da umanje upalu, pored toga što umanjuju bol. Aspirin takođe radi po sličnom principu. Ove lekove imajte samo ako na njih niste alergični, ili ako znate da vam on odgovaraju. Pre upotrebe lekova konsultujte se sa vašim lekarom ili farmaceutom.

Hidratacija iznutra i spolja. Koža predstavlja barijeru za odavanje tečnosti, pa ukoliko je oštećena ona gubi dodatno vodu. Zato je važno hidrirati se dodatno kako iznutra, tako i spolja. Pijte dovoljnu količinu vode i mažite hidratantne kreme koje nemaju dodatne iritantne sastojke.

Dr Jovana Majstorović FOTO: Privatna arhiva

Kreme na bazi aloje, cinka i mentola. Aloja i mentol će hladati kožu, a aloja ima i dodatno antiupalno svojstvo. Važno je da ove kreme budu što jednostavije, bez dodatnih aditiva, kako ne bi dodatno iziritirale već oštećenu kožu. Cink pomaže reparaciji i epitelizaciji kože.

Ne dirajte kožu! Važno je da kožu previše ne pipate, osebno ne prljavim rukama, da sami ne bušite, ne ljuštite ili je stalno pipate. Pustite da se koža zaceli svojim tokom.

Oštećenu kožu ne izlažite dodatno suncu, dok se ona u celosti ne obnovi.

Uživajte u lepim, sunčanim, toplim danima, ali čuvajte vašu kožu od opekotina!

Autor: Dr Jovana Majstorović

O autoru:

Dr Jovana Majstorović, doktorka medicine na završnoj godini specijalizacije iz Dermatovenerologije. Diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2012. godine. Pripravnički staž završila na Vojnomedicinskoj akademiji, nakon čega se godinama bavila sportskom medicinom i ishranom. Ljubav prema koži napokon ispunjava upisom na Specijalizaciju 2017. godine koju u narednim mesecima i završava. Članica je Evropskog udruženja Dermatovenerologa, kao i Međunarodnog udruženja dermoskopista. Redovno učestvuje na međunarodnim kongresima sa svojim objavljenim radovima. Smatra da je za kvalitetnu, lepu, zdravu i negovanu kožu neophodno raditi i spolja i iz unutra. Upravo koncept holističnog pristupa koži, ali i lepoti nudi svojim pacijentima u ordinaciji na Vračaru.