na vrh

NIJE SVAKA KIJAVICA ILI KAŠALJ KORONA: Razlikujte prehladu i alergiju od kovida!

Prehlada FOTO: Unsplash
Prehlada FOTO: Unsplash

Ovih dana se sve preklapa. Mnogi simptomi su slični i nije uvek lako da ih razlikujemo. Ako neko dobije kijavicu, povišenu temperaturu, bol u grlu, mišićima i zglobovima, najpre će pomisliti da ima koronu. Ili je, možda, ipak, samo prehlada? Korona je, naravno, mnogima najveća briga već više od godinu i po dana. Srećom, nije baš svaka kijavica i kašalj korona. Drugi zdravstveni problemi nisu nestali sa epidemijom, i dalje su aktuelni. Svakako, prvo treba isključiti Kovid19!


Alergija-simptomi 

Alergeni mogu biti inhalatorni i nutritivni, alergijske reakcije mogu dati i mnogi lekovi, a zadnjih godina se sve češće javlja i alergija na sunce. Inhalatorni alergeni  najčešće uzrokuju: kijavicu, svrab u nosu i očima, pojačanu sekreciju iz nosa, i pojačano suzenje očiju, promuklost, kašalj, nekad i otežano disanje zbog edema sluznice nosa i disajnih puteva. Kod alergije se može javiti i osip po koži, ekcematozne promene i slično.

Pročitajte još: D-dimer: Šta znači, zašto je važan, kada i zašto su vrednosti povišene?

Reakcija na inhalatorne alergene pojavljuje se sezonski (polen) ili je vezana za duži boravak u kući (prašina). Alergija na životinjske dlake javlja se tokom cele godine. Kod alergije se može javiti i osip po koži, ekcematozne promene i slično. Retko se može javiti i angioedem, koji može dovesti do teškog gušenja, čak i smrtnog ishoda u najtežim slučajevima.

Najčešći inhalacioni alrrgeni su: polen drveća i  trava, polen korova, buđ, grinje, životinjske dlake. Alergični na ambroziju i druge polene, u ovo doba godine imaju izraženije tegobe. Unos alergena hranom ili kontak sa hranom, može da uzrokuje:  osip, gastrointestinalne smetnje kao što su abdominali bolovi i dijareja. Simptomi alergije se javljaju par minuta nakon jela ili odmah u kontakta sa hranom, mada mogu biti i odloženi i do nekoliko sati. Česti nutritivni alergeni su: jaja, mleko, neko voće i povrće, orašasti plodovi, riba itd.

Alergija FOTO: Unsplash

Ako se radi o alergiji, neće biti povišene temperature, bolova u mišićima i zglobovima.

Pomoć u ovom slučaju, pored antialergijskih lekova (antihistaminika, antialergijskih sprejeva za nos i sl.) je i  maksimalno izbegavanje alergena ako su poznati, zatim često pranje kose i odeće posle boravka napolju, kao i dovoljan unos cinka, vitamina D, C, kalcijuma i probiotika...

Prehlada i grip - simptomi

Što se tiče jače prehlade ili gripa, najčešći simptomi su: povišena temperatura, kijanje, ili suv kašalj, slabost, malaksalost, jeza, bol u grlu, bolovi  u mišićima i zglobovima, glavobolja, pritisak u glavi, otežano disanje. Prehlada prođe za 2-3 dana uz mirovanje, čajeve i vitamine. Grip traje nešto duže i praćen je težim simptomima, ali uz mirovanje i simptomatsku terapiju, uglavnom prolazi za 7-10 dana. Nažalost, postoje i vrlo teške, čak i smrtonosne forme sezonskog gripa, naročito kod straijih osoba sa komorbiditetima. Zato se preporučuje primanje vakcine protiv sezonskog gripa, koja najčešće počinje da se daje u oktobru mesecu.

Vakcinacija FOTO: Unsplash


Simptomi Kovid19

Simptomi Kovid 19, izazvanog delta sojem virusa korone su nešto drugačiji od simptoma prvobitnog alfa soja. Najčešći se javlja: glavobolja, bol u grlu povišena temperatura, curenje iz nosa, gubitak čula mirisa i ukusa (nije obavezno), mučnina, povraćanje, dijareja...Ti simptomi se pojavljuju prva dva tri dana nakon inficiranja. Dakle, kod delta soja, simptomi samo prvih dana liče na alergiju i grip. Ali, vrlo brzo može doći do pogoršanja, pojave pneumonije i mnogobrojnih drugih komplikacija, kao i potrebe za bolničkim lečenjem sa vrlo neizvesnim ishodom.

I posle izlečenja akutnih simptoma, veoma često se javlja produženi ili Long kovid, koji može trajati nekoliko meseci, praćen mnogobrojnim simptomima (više od 200 simptoma) i komplikacijama. O teškim mukama koje preživljava pacijent i porodica, da i ne govorimo.  U kom pravcu će se bolest razvijati, zavisi od mnogo faktora. Od individualnog imunskog statusa, godina starosti, da li postoje pridružene bolesti, od adekvatnog i pravovremenog dijagnostikovanja i lečenja. Najviše od toga da li smo vakcinisani ili ne. Najgore je da zaraženi pacijent nekoliko dana izlazi, kreće se i tako širi koronavirus.

Pročitajte još: Da li treba da nas brine delta soj koronavirusa?

Tek kad se pacijent testira, na osnovu simptoma, znaće se o čemu se radi. Ako je antigenski test negativan, a simptomi ukazuju na kovid infekciju treba da se uradi se i PCR test. Naravno, treba uraditi i osnovnu laboratoriju i na osnovu svega toga se pacijentu preporučuje odgovarajuća terapija.

Bilo bi veoma opasno da se, kod istog pacijenta preklope sezonski grip i Kovid 19, a da pacijent nije vakcinisan niti protiv jedne od ovih bolesti.
Nadajmo se da se to neće dogotiti.

Vakcina protiv Kovid 19 ima dovoljno, lako su dostupne, a od 15. septembra, preko e uprave, počela je prijava za vakcinaciju protiv sezonskog gripa.

Autor: Prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti

Napomena: Dozvoljeno preuzimanje teksta, uz obavezno linkovanje ka tekstu Life magazina.