Reč lekara - Sve o HOBP

Hronična opstruktivna bolest pluća ili HOBP (chronic obstructive pulmonary disease – COPD) je ozbiljna bolest pluća koju karakteriše smanjen protok vazduha u disajnim putevima usled zapaljenskih promena koje dovode do sužavanja lumena bronhija.

To dovodi do ograničenog, smanjenog protoka vazduha u disajnim putevima i zarobljavanje vazduha u plućima. Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove. Kod osoba sa HOBP-om, disajni putevi su delimično suženi zbog pojačanog stvaranja sekreta, otoka sluzokože i spazma glatkih mišića bronhija, što otežava strujanje vazduha kroz njih.

Reč je o teškom respiratornom oboljenju koje karakteriše nedostatak daha, kašalj, iskašljavanje, progresivan zamor, slabost i malaksalost. Najčešće je posledica pušenja ili aerozagađenja, a bolesniku može da smanji dnevne aktivnosti.  

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) prema savremenoj definiciji Globalne inicijative za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (GOLD), definiciji Evropskog respiratornog udruženja (ERS) i Američkog torakalnog udruženja (ATS), predstavlja hroničnu bolest disajnih puteva u vidu hroničnog bronhitisa, astme ili emfizema, koja se može sprečiti neizlaganjem štetnostima u vazduhu (izbegavanjem pušenja i izloženosti duvanskom dimu i izbegavanjem drugih vrsta aerozagađenja u životnoj i radnoj sredini) i koja se može lečiti. Opstrukcija protoka vazduha u disajnim putevima je delimično reverzibilna (prolazna) ili potpuno ireverzibilna (neprolazna).

Poslednjih decenija postoji jasan trend porasta oboljevanja i umiranja od HOBP-a, a takođe i porast broja onih koji žive sa ovim stanjem. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da godišnje od ove bolesti umre više od tri miliona ljudi (6 odsto svih smrtnih slučajeva), a da oko 250 miliona ljudi živi sa HOBP-om. Više od 90 odsto smrtnih slučajeva usled HOBP-a dešava se u nerazvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. Neki autori je zbog toga nazivaju i "pučka bolest". Zadnjih godina ova bolest predstavlja četvrti vodeći uzrok smrti u svetu, a pored toga, uzrokuje i dugotrajnu onesposobljenost za rad i trajni invaliditet.

U Srbiji ima, prema proceni, oko 300.000 bolesnika u uznapredovaloj fazi ove bolesti, dok je kod 50.000 njih bolest u terminalnoj fazi. Tendencija rasta obolevanja od hronične opstruktivne bolesti pluća kod stanovnika Srbije se nastavlja, i to prvenstveno zbog velikog broja građana koji puše cigarete. Među preventivnim merama prestanak pušenja je označen kao najvažniji.

Važno je i rano dijagnostikovanje bolesti, kao i adekvatno lečenje.

Simptomi

Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća uključuju:

• Konstantno kašljanje, ponekad nazvano „kašalj pušača“
• Gubitak daha tokom aktivnosti u kojima je osoba ranije bez napora učestvovala
• Preterana proizvodnja sekreta
• Osećaj nemogućnosti disanja (pritisak u grudima)
• Nemogućnost dubokog udisanja
• Zvuk sviranja tokom disanja, (gubljenje daha/šištanje nastaje jer udah i izdah traju sve kraće. (U početku se javlja samo kod fizičkog opterećenja, npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija, pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja)

Kašalj je najčešći i osnovni simptom. Izazvan je stvaranjem viška sputuma koji se mora ukloniti, a kašalj je prirodni način njegove eliminacije iz organizma. Ovaj simptom poznatiji je kao "pušački kašalj" i predstavlja prvi znak oštećenja pluća.

Na primer, čest problem sa pušačima je što svoj kašalj po pravilu ne smatraju bolešću. Ako neko hronično kašlje, po tri meseca godišnje u dve uzastopne godine, i istovremeno je pušač, treba da ode kod lekara i proveri stanje svojih pluća.

Kod bolesnika u odmaklom stadijumu HOBP, nedostatak daha i drugi simptomi mogu otežati obavljanje najosnovnijih aktivnosti, poput laganih kućnih poslova, šetnje, pa čak i kupanja i oblačenja. Ovi simptomi često se pojavljuju godinama pre nego što dođe do smanjenja kapaciteta rada pluća. Međutim, ne mora da znači da svaka osoba koja ima ove simptome ima HOBP. Koliko će simptomi biti teški, zavisi od mere u kojoj su pluća oštećena. Ako bolesnik sa HOBP-om nastavi da puši cigarete, do oštećenja će doći brže nego ako prestane da puši.

HOBP je progresivna, sistemska bolest, jer pored pluća zahvata i ostale sisteme i organe, pre svega srce. Zapaljenska karakteristika manifestuje se i u mišićima, gde dovodi do njihove atrofije i gubitka mišićne mase, kao i gubitka u telesnoj težini, što može biti loš prognostički znak. Bolest često dovodi i do depresivnog stanja obolelog. Kod težeg oblika HOBP-a moguća je pojava otoka oko zglobova, na nogama ili stopalima zbog posledičnog srčanog popuštanja ili prisutnost plavičaste boje jezika zbog niskog nivoa kiseonika, a povećanja nivoa ugljen dioksida u krvi (hiperkapnia) i razvoja respiratorne insuficijencije.

Pacijenti često kasno postanu svesni ove bolesti pluća, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče dalje oštećenje pluća. HOBP se danas efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze gde su presudni podaci o pušenju ili velikoj izloženosti aerozagađenju na radnom mestu i životnoj sredini. Za postavljanje sigurne dijagnoze i utvrđivanje stepena HOBP koriste se spirometrijski test, analize krvi, rendgenski snimci i skener – CT pluća.

Terapija

Najvažniji lekovi u lečenju HOBP-a su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici i kiseonična terapija.

Terapija HOBP-a uključuje navedene lekove, uglavnom u inhalacionom obliku, tzv. "pumpice", vakcinu protiv sezonskog gripa, plućnu rehabilitaciju i terapiju eventualnih komplikacija.

Ciljevi lečenja HOBP-a su sledeći:

-Olakšavanje simptoma
-Usporavanje napredovanja bolesti

-Poboljšanje fizičke kondicije
-Prevencija i terapija komplikacija

Lekovi

Bronhodilatatori deluju na glatke mišiće oko disajnih puteva. Tako se suženi disajni putevi otvaraju i disanje je olakšano. Zavisno od težine HOBP-a, lekar može prepisati kratkotrajne ili dugotrajne bronhodilatatore. Kratkotrajni bronhodilatatori imaju dejstvo između četiri i šest sati i koriste se samo po potrebi. Dugotrajni bronhodilatatori deluju i do 24 sata, koriste se svakodnevno i predstavljaju najvažnije lekove za većinu pacijenata sa ovom bolešću.

Inhalacioni kortikosteroidi nekada zahtevaju više vremena da postignu puni terapijski efekat. Ovako deluju beklometazon, flutikazon i budesonid. Glavno neželjeno dejstvo je gljivična infekcija usne šupljine, jer steroidi smanjuju otpornost na mikroorganizme. Javljaju se bele linije na jeziku i obrazima, kao i suvo grlo. Održavanje oralne higijene nakon primene smanjuje učestalost ove infekcije.  

U terapiji se koriste i sekretolitici, koji „razbijaju“ prevelike količine sputuma i na taj način deluju lekovi mecistein i karbocistein, koji mogu ublažiti kašalj i rizik od bakterijskih infekcija.

Kod pogoršanja bolesti terapija se sprovodi u bolničkim uslovima sa intenzvnom terapijom uključujući i kiseoničnu. Kiseonik se daje pacijentu svakog dana u trajanju 15-20 sati.

Komplikacije HOBP

Simptomi HOBP-a se obično sporo pogoršavaju tokom vremena. Međutim, često dolazi do pogoršanja (egzacerbacije) bolesti. Na primer, prehlada, grip ili plućna bakterijska infekcija mogu uzrokovati naglo pogoršanje simptoma u vidu veoma teškog disanja ili osetiti stezanja u grudima, pojačanog kašlja, promene u boji ili količini sekreta ili povišene telesne temperature. Tada se obavezno u terapiju uvodi antibiotik, najbolje po biogramu.

Malo se može učiniti na zaustavljanju progresije, jer ne postoje lekovi koji suštinski mogu da izleče HOBP. Na tržištu Srbije ima svih preparata koji se nalaze i na svetskom farmaceutskom tržištu, a mogu da ublaže simptome. Neki od tih preparata su pacijentima dostupni o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje uglavnom uz participaciju. Lečenje ovih pacijenata je skupo i mnogima teško dostupno. Iz tih razloga se često terapija prekida ili smanjuje.

Terminalna faza

Terminalna faza HOBP je HRI - hronična respiracijska insuficijencija. Ovo stanje zahteva primenu intenzivne terapije, ali i stalne kiseonične terapije u bolničkim ili kućnim uslovima. Dugotrajna oksigeno terapija - DOT je u našoj zemlji regulisana više od 30 godina unazad preko Republičkog zavoda za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, po strogim indikacijama i proceduri.  Podrazumeva nabavku koncentratora kiseonika za kućnu upotrebu koji se koristi 10-16 sati dnevno i pod nadzorom lekara pulmologa.

Osobe koje imaju neku hroničnu bolest, uključujući hroničnu opstruktivnu bolest pluća, nisu pod većim rizikom od zaraze virusom COVID-19 nego drugi. Međutim, ako se zaraze i obole, uglavnom imaju teži oblik bolesti.

Savet pacijentima

Obavezan prestanak pušenja, kako aktivnog tako i pasivnog. Maksimalno izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši. Boravak u prirodi, vežbe disanja. Regulisanje telesne težine. Negovanje zdravog načina života, redovna kontrola lekara, po mogućstvu pulmologa. Redovna i PRAVILNA upotreba terapije. Prevazilaženje predrasuda da su lekovi u obliku spreja "ono zadnje", nego ono prvo, jer se lek aplicira direktno na oboleli organ, da se na pumpice ne stvara navika već da je bolest progresivna i hronična i da zahteva stalnu, redovnu i pravilnu upotrebu lekova.

Autor: Primarijus dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti u penziji

Napomena: Dozvoljeno preuzimanje teksta, uz obavezno linkovanje ka tekstu Life magazina.