na vrh

REČ LEKARA: Da li treba da nas brine delta soj virusa korona?

Virus korona FOTO: Unsplash
Virus korona FOTO: Unsplash

Od pojave novog virusa korona u decembru 2019. sam virus se dosta izmenio pa smo svedoci pojave različitih sojeva (varijanti) istog virusa koji imaju donekle različite karakteristike. Da se ne bi pominjale zemlje porekla varijanti virusa, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izmenila način imenovanja sojeva, pa je tako:

Alfa – britanski soj
Beta – južno-afrički soj
Gama – brazilski soj
Delta i delta plus – indijski sojevi.

Pročitajte još: Strepnja, preterana briga - Kad je anksioznost normalna pojava, a kad treba da se zabrinemo?

Ove varijante spadaju u „zabrinjavajuće sojeve“ (VOC, Variants of Concern). Dokazano je da su zaraznije pa se teže suzbijaju i dovode do potiskivanja ostalih varijanti u populaciji. Postoji još 7 sojeva obeleženih slovima grčkog alfabeta, koji se prate kao potencijalno opasni: Ipsilon, Zeta, Eta, Teta, Jota, Kapa i Lambda.

Kod svih virusa mutacije su očekivane sa svakim razmnožavanjem, pa što više ljudi – tzv. domaćina virus poseti, ima više prilike da se izmeni. Značajne izmene mogu da dovedu do toga da virus “izbegne” mehanizme odbrane koji se razviju nakon vakcinacije ili infekcije. Zbog toga su nove studije potrebne da bi se znalo koliko su trenutne vakcine efektivne protiv novih sojeva.

Virus korona FOTO: Unsplash

Delta soj virusa korona zvanično nazvan B.1617, prvi put je otkriven u Indiji, krajem 2020. godine, a zvanično objavljen u martu 2021. godine. Delta soj ima tri različita podtipa, a svaki ima skup malo drugačijih genetskih mutacija. Varijanta B.1617.2 je najčešća verzija u setu i, kako se čini, najzaraznija. U Indiji su registrovani i slučajevi zaraženi sojem virusa “delta plus”, mutiranog delta soja koji je još zarazniji i opasniji. Ovi sojevi su odgovorni za katastrofalnu epidemiološku situaciju u Indiji prethodnih meseci.

Delta soj ima višestruke mutacije koje mu daju prednost u odnosu na druge sojeve. Jedna od mutacija mu pomaže da se mnogo brže i lakše veže za naše ćelije i lakše prelazi sa ćelije na ćeliju. To doprinosi bržem zaražavanju (i do 60 odsto u odnosu na alfa soj) i širenju infekcije ovim sojem i potiskivnje drugih sojeva što delta soj čini opasnijim od bilo kog drugog koji se do sada pojavio u svetu.
Uprkos svim naporima, zatvaranjima granica, otkazivanjem letova iz Indije, ovaj soj virusa se  proširio i na Evropu i šire. Svuda gde se pojavio izazvao je pogoršanje epidemije. Najpre je registrovan u Velikoj Britaniji a zatim i u mnogim drugim državama, na svim kontinentima. Opasnost od zaraze delta sojem je „visoka do veoma visoka“ za delimično ili potpuno nevakcinisane zajednice, navodi Evropski centar za kontrolu bolesti (ECDC) koji prati 30 evropskih država, i ocenjuju da bi delta varijanta mogla predstavljati 90 odsto novih slučajeva u Evropskoj uniji do kraja avgusta.

Broj novozaraženih ubrzano raste i u zemljama koje imaju najveći procenat vakcinisanog stanovništva, poput Velike Britanije, SAD i Izraela. Veoma teška epidemiološka situacija je i u Rusiji i Portugaliji, a zadnjih meseci i Nemačka, Austrija i Italija beleže povećan broj inficiranih osoba.

Vakcinacija FOTO: Unsplash

Šef kancelarije SZO za Evropu Hans Kluge, upozorio je da će do avgusta delta soj korona virusa postati dominantan u 53 evropske zemlje. „Tri uslova za novi talas pretrpanih bolnica i smrtnih slučajeva pre jeseni već postoje: novi sojevi, nedovoljno razumevanje značaja vakcinacije, pojačan društveni život“, naveo je Kluge.

Na Zapadnom Balkanu delta soj je najpre identifikovan u Hrvatskoj 28. juna, Makedoniji, potom na Kosovu 29. juna dva slučaja (dokazana u laboratoriji u Berlinu), zatim u Bosni i Hercegovini. Prvog jula je iz  Ministarstva zdravlja Srbije potvrdjeno da su dve osobe u Srbiji zaražene delta sojem korona virusa. Radi se o mladjim osobama koje su doputovale iz Rusije i koje nisu vakcinisane. Sekvenciranje je obavio tim specijalističkog  Veterinarskog instituta u Kraljevu na čelu sa dr sci virusologije dr Dejanom Vidanovićem.

Istraživanja su pokazala da je kompletna vakcinacija postojećim vakcinama efikasna, ali je ta ta efikasnost nešto manja nego kod ranijih varijanti sojeva.

Najviše podataka o delta soju korona virusa stiže iz Velike Britanije. Prema škotskoj studiji objavljenoj u časopisu Lancet 23. juna 90 odsto obolelih inficirano je delta varijantom korona virusa. Sposobnost njegovog prenošenja je označen u proseku brojem 7, dok je za prethodne sojeve bio 2-5. To je tzv. reproduktivni broj (R) koji znači da jedna inficirana osoba može da zarazi 7 drugih osoba.

Prvi naučni dokazi ukazuju da bi zaštita od varijante delta koju pružaju vakcine mogla biti manja nego od varijante alfa, ali i dalje značajna da spreči teže kliničke slike.
U okviru škotske studije proučavana su 19.543 slučaja COVID-19 i 377 hospitalizacija među 5,4 miliona ljudi u Škotskoj, i kod 40 odsto zaraženih i 36 odsto hospitalizovanih pronađena je delta varijanta.

Podaci iz Velike Britanije ukazuju da je 98 odsto preminulih i 97 odsto hospitalizovanih nevakcinisano! Po raspoloživim podacima u Britaniji se registruje svakodnevno povećanje broja novozaraženih, ali se to ne odražava i na brojeve hospitalizovanih i preminulih, koji su u padu. Razlog tome je upravo veliki obuhvat vakcinacije starijeg stanovništva pa oboljevaju pretežno mlađi nevakcinisani, kod kojih se uglavnom javljaju slabije kliničke slike. To je još jedna potvrda delotvornosti vakcina i protiv ovog soja ali i naglašava potrebu za vakcinacijom svih uzrasnih grupa.

Delta soj može da bude ozbiljna prepreka svim zemljama u borbi protiv koronavirusa i da dovede opet do novih ili ponovljenih restrikcija ukoliko vakcinacija zakaže. Definitivno imamo razlog za zabrinutost oko pojave delta soja u Srbiji s obzirom na jako slab odziv na vakcinaciju. Zato je i najvažniji zadatak da se vakciniše najveći mogući broj osoba kako u Srbiji tako i u svetu i to sa obe doze vakcine. To važi i za decu i omladinu od 12 do 18g, što su mnoge države već odobrile i to vakcinom proizvođača Pfizer-BioNTech. Pokazano je da dve doze ove vakcine od delta soja štite u 86 odsto slučajeva, dok AstraZeneca u 60 odsto slučajeva. Što se tiče vakcine Sputnik V koja nije odobrena u EU, zvaničnih podataka nema, ali se na sajtu Sputnik V navodi da ova vakcina štiti od delta soja čak u 90 odsto slučajeva.

Dr Slavica Plavšić FOTO: Privatna arhiva

Kineska vakcina proizvođača Sinopharm takodje štiti od delta soja, ali u manjoj meri, kako tvrde iz kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, bez daljih objašnjenja. Kada je reč o trećoj dozi vakcine, ona će možda biti potrebna, kod vakcine proizvođača Sinopharm, kod koje je pokazano da ne daje zadovoljavajući imuni odgovor kod osoba preko 60 godina. Zbog toga je neophodno da se na osnovu rezultata istraživanja donese preporuka za osobe koje nisu odreagovale na prve dve doze o mogućnosti primanja treće, buster doze. Nerealno je očekivati da, ako dve doze vakcine Sinopharm nisu razvile dovoljno efikasnu zaštitu, to može učiniti treća doza istog poizvodjača, već treba dati drugu vakcinu, npr. proizvođača Pfizer-BioNTech.

Simptomi COVID-19 oboljenja uzrokovanim delta sojem razlikuju se jer se tipični simptomi kao što je gubitak čula mirisa i ukusa ovde retko javljaju. Javlja se povišena temperatura, groznica, glavobolja, bolovi u grlu, kijanje, curenje nosa, pa lakša klinička slika liči na običnu prehladu. Od ostalih prijavljenih simptoma izdvajaju se još i bolovi u mišićima, umor, zadihanost, mučnina, povraćanje, dijareja.

Preporuka i savet da što spremniji dočekamo sledeći talas epidemije je masovna, brza i efikasna vakcinacija stanovništva kako bi se postigao prag kolektivnog imuniteta.

Autor: prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti