'To je moj način da pričam': Anita Mrša je naučila da slika za 10 meseci, a kada vidite njene slike mislićete da se ovim pozivom bavi celog života! (FOTO)

Njena priča nije svakidašnja. Ne može da se pohvali slikama iz ranog detinjstva koje su ukazivale na njen talenat, nema nikoga u porodici i bliskom okruženju iz sveta umetnosti, i njen "slikarski put" je išao potpuno drugačije. Anita Mrša, uspešna žena i definitivno "hodajuća energija" za Life magazin priča kako je slikarstvo ušlo u njen život, ali i kako svakodnevni rad, velika strast i želja mogu da dovedu do potpune životne transformacije i do ostvarenja svakog cilja. 

Kako si ušla u svet slikanja i kada?

Pre par godina sam imala izuzetno težak period, razvodila sam se, morala sam da zatvorim privatni biznis, doživela sam nekoliko privatnih razočaranja u ljude koji su mi bili bliski, i to je bio put mog ličnog traganja, put potrage za suštinom, nekom većom ispunjenošću i svrhom. Tih godina sam otkrivala svoja interesovanja i dosta su me privlačili kreativni procesi. Istovremeno sam ljude koji se bave umetnošću uvek gledala sa nekim divljenjem, zamišljala koliko je posebno kada čovek može da stvara. Pre par godina sam kupila set za slikanje tj. bojenje po brojevima i doživela neopisivu sreću kada sam završila svoj prvi rad. Od tada mi se javila neka potreba da slikanjem, jer sam želela da iznova imam taj isti dobar osećaj. Sasvim slučajno, pre godinu dana sam naišla na online akademiju slikanja koja može da mi pruži potrebna znanja i odlučila da započnem učenje o tehnikama i materijalima ozbiljnije i posvećenije. Pre 10 meseci sam započela sa časovima i mentorstvom i vrlo brzo osetila ogromnu strast prema crtanju i slikanju. Toliko sam posvećeno radila svaki dan da je napredak bio jako brzo vidljiv i nestvaran. Momenat kada sam uradila prvi portret je bio za mene presudan, jer sam znala da želim da se time bavim do kraja svog života. Ni u snu nisam mogla da zamislim da ću toliko napredovati, ali sam isto tako vrlo brzo bila svesna i sigurna da sam pronašla svoju svrhu.

Pročitajte još: Ilija Ristić je fotografkoji gradi karijeru u Njujorku

Kako je moguće za 10 meseci od totalnog početnika doći do nivoa profesionalnog umetnika?

Jeste dosta neobično, ali prvenstveno iza toga stoji veliki svakodnevni rad, velika strast i želja da od toga nešto napravim, kao i bezgranična upornost i istrajnost svakog dana. Verovatno kada čovek pronađe nešto što ga u toj meri ispunjava i posveti se tome 200 odsto, neka čuda se tada dešavaju. Nakon ovog mog iskustva zaista mislim da je sve moguće, jer pre godinu dana nisam mogla ni da sanjam da ću sada da se profesionalno bavim umetnošću, i da će moje slike da budu tako kvaliteno urađene. Sada se vodim time da sve što zamisliš je u životu moguće!

Da li te je slikanje oduvek zanimalo?

Ne, uvek sam posebno cenila ljude koji se bave slikanjem, ali nikad nisam pokazivala nikakvo interesovanje. Zapravo, sebe sam gledala kao nekog ko crta na nivou deteta iz prvog razreda. Zanimali su me kreativni procesi, stalno sam eksperimentisala sa pravljenjem nakita, kreiranjem nekih komada garderobe, kao vizuelni tip sam uvek bila orijentisana ka estetici. Nije bilo nekih konkretnih naznaka da će umetnost biti moj put, ali tek sada shvatam da je to upravo ono što me najviše inspiriše. Inače sam studirala ekonomiju i ceo život radila u korporaciji,  tako da tek sada shvatam koliko sam daleko bila upravo od onoga što me zanima. Prvi signali mog interesovanja su se pojavili pre šest godina, kada sam počela da radim u modnoj industriji, jer je to bilo područje estetike i vizuelnog.

Pročitajte još: Čudesna umetnost slikarke Tare Rodić

Gde pronalaziš inspraciju za slike koje radiš?

Slikanje je moj način da pričam, moj način da se borim za vrednosti koje su mi životno bitne, moj način da možda pokrenem još nekoga, da čuju i vide. Godinama pre toga sam razmišljala o tome koliko su neke ljudske vrednosti iščezle, a neophodne su svima nama. Nisam znala kako da pričam, a da me ljudi čuju. Kada sam počela da slikam, našla sam način. Želim da ljudi više veruju u svoju snagu, da budu u životu hrabriji, odlučniji, da čuvaju svoj integritet, da budu bolji prema ljudima i da se svim silama bore za sebe. Zato su na mojim slikama jake ličnosti, jake poruke, i one govore same za sebe.

Koliko ti je slikanje promenilo život?

Slikanje mi je promenilo sve, dalo mi je prvenstveno neki veliki mir, sigurnu zonu gde se uvek dobro osećam i iznova se tome vraćam. Dalo mi je nadu u život kakav sam uvek prizeljkivala, ispunjen i svrsishodan. Velika je stvar stvarati nesto jedinstveno i neponovljivo, čovek nema više potrebu da se bilo kome dokazuje, već dobije neko čvrsto tlo pod nogama. Velika nada, energija i ambicija se rodila i ona me sad vodi kroz život, jer uzivam u ovom putu i znam gde idem i šta želim.

Pročitajte još: Umetnički izraz Marije Delić Peinetti

Kakav je osećaj kad završiš sliku?

Osećaj je zaista drugačiji od svega doživljenog, adrenalin, ali onaj koji ne prolazi. Ispunjenost, ali ne egom nego jednim zdravim zadovoljstvom sobom. Verovatno smo svi osetili veliku ispunjenost prilikom zaljubljivanja u neku osobu, jedino sa tim mogu da uporedim taj osećaj, ali je ovaj dugotrajniji i stabilniji.

Koji su tvoji dalji planovi sa slikanjem?

Moj fokus su moderne, urbane slike sa puno boja, jaki muški i ženski likovi, životinje, neobične strukture i dosta eksperimentisanja sa stilovima. Moji planovi su veliki i hrabri. Već sam videla da je sve moguće, tako da želim da pomerim još dalje sopstvene granice i napravim neka nova čuda. Ono što je sigurno je da ću stvarati jako puno slika i da ću se uvek voditi svojim osećajem u stomaku za sve što radim. I trudiću se da ceo svet vidi moje slike, dok im se ne popenjem na glavu.

Svestrana si, imaš puno hobija, voziš motor, ideš na jahanje, imaš regularan posao, majka si i puna pozitivne energije. Kako sve postižeš i šta je tvoj glavni pokretač u životu?

Svi moji hobiji su negde nastali iz iste potrebe, istih vrednosti i svi su važan deo mog života. Oni su moja snaga, moja borba za slobodu, oslobađanje od okova standarda i očekivanja, način da živim svoj život na način na koji ja želim, da mislim svojoj glavom, osetim život na jedan mnogo dublji, svrsishodniji i povezaniji način, da budem ispunjena svakim danom. Svaki od njih je moje gorivo, zato se ta energija umnožava i ja je imam u ogromnim količinama. Iako je to puno stvari u jednom danu koje radim, to su sve stvari koje mi pružaju neizmerno zadovoljstvo i zato ne osećam opterećenost i umor. Crpim ljubav sa svih strana i znam da je sve što radim istinski deo života koji volim. Tada prosto imate osećaj da ste na sedmom nebu i pokretač je upravo taj dobar osećaj u srcu i stomaku.

Koja bi bila tvoja poruka mladim generacijama?

Zaista mislim da nikad nije kasno, jer ja sam svoj istinski ispunjen život počela tek sa 40 godina. Tek od tada sam zaista počela da živim život u skladu sa svojim potrebama. Jako je bitno da svako osluškuje sebe, pronađe stvari koje mu pričinjavaju zadovoljstvo i tu se razvija. Vrlo je lako upasti u zamku nametnutih standarda, očekivanja okoline, ali svi smo mi jedinstveni i svako treba da otkrije svoj put. Nekad je potrebno hrabrosti, nekad ćemo i pogrešiti, ali zaista mislim da niko od nas nije svestan da život može da bude mnogo više, samo moramo da tražimo više, da pokušamo više. Zaista želim da više ljudi oseti lepotu života i svakodnevnog zadovoljstva. Budite radoznali i istražujte, smatram da svaki čovek ima bezbroj neotkrivenih talenata.

Autor: Life magazin