na vrh

NEKADA NE JEDE PO PAR DANA: Nikola Vranić - od uspešnog baletana do beskućnika!

Balet FOTO: Unsplash
Balet FOTO: Unsplash

Koliko su životne sudbine tužne i surove najbolje znaju oni koji su izgubili porodice, poslove, imovinu, i ostali na ulici. Takva je i sudbina Nikole Vranića, nekada uspešnog baletana, a danas beskućnika.

Nikola je rođeni Beograđanin, kojem su već tri i po godine beogradske ulice dom. Spava po ulazima, a kad je lepo vreme na klupama u parkovima. Beskućnik je i nimalo mu nije lako.

- Život na ulicama mog rodnog grada je zanimljiv, a sa druge stane zna da bude turoban, naročito kad ste praznog džepa. Desi se tako dva, tri dana da ne jedem ništa - rekao je Nikola za Exploziv, i prisetio se kako je nekada živeo. 

Pročitajte još: Holokaust inspiracija za Koenovu pesmu

- Od decembra 2017. godine sam na ulici, a do tada mi je sve išlo kao po loju. Sve sam imao od detinjstva. Tetka je živela u Švajcarskoj, za jedan rođendan mi je donela puna dva kofera garderobe. Sve je bilo teget plavo, svetlo plavo, bele košuljice, lepe stvari. Možda su me tada zarazili da volim garderobu. To je jedino što mi je ostalo, ta lepa garderoba, 3, 4 sakoa, košulje, pantalone - rekao je ovaj baletan.

Nikola Vranić FOTO: Printscreen/Exsploziv

Za Nikolu Vranića nikada ne biste pomislili da liči na beskućnika, međutim, on deli njihovu sudbinu.

- Moje stvari držim u dva hemijska čišćenja, zamolio sam ih da stoji kod njih, u magacinu je, pa ja kad sam pri novcu odem, pokupim košulju, sako - objasnio je.

Nikola je bio baletan 30 godina, a onda je doživeo porodičnu tragediju, nakon koje se sve promenilo.

- Mogao sam da živim, bila su solidna primanja, kad se premijera odigra. Išli smo na gostovanja, dobijali dnevnice. Tata, daj pare, odoh na letovanje, mama, daj pare, ona da. Tako sam ja živeo, ništa mi nije falilo. E, onda....

Nikola Vranić FOTO: Printscreen/Exploziv

Nakon porodične tragedije, Nikola je ostao sam, prodao stan, potrošio pare i ostao bez posla.

- Nemam nikakva primanja, osim kad mi neki ljudi nekad pomognu. Probao sam na ulici neku pantomimu da radim, pa su me sklonili. Mora sve da se promeni, ništa ne traje večno. Ulica nosi sve i svašta, na ulici učite sve i svašta, ali bih voleo da se sklonim sa nje, iako je više bilo prijatnih trenutaka na ulici nego neprijatnih. Najdraže mi je kad neko zastane i popriča sa mnom - rekao je.

Iako je u ovakvoj situaciji, Nikola redovno posećuje pozorište. Nekada kartu plati od novca koji je dobio, a nekada ga puste i bez karte. Zahvalan je svojim prijateljima koji mu često pomažu, nalaze mu poslove ili mu daju koji dinar.

Zahvaljujući tim prijateljima on do 19. juna ima obezbeđen smeštaj, ali posle toga opet je na ulici. Ako mislite da možete da mu pomognete pišite na exploziv@prva.rs .

Autor: Exploziv