Predstava 'Ja, Ema' otvorila novu sezonu Madlenianuma: Deset minuta stojećih ovacija za savremenu Madam Bovari

„Ovu dramu sam pisala ja, identifikujući se, igrajući se tom idejom identifikacije, odnosno dajući glas Emi Bovari, koja postavlja pitanje: Ko sam ja? Stvarna žena ili fiktivna žena?“, kaže Tatjana Mandić Rigonat.

Upravo pitanje identiteta postaje jedna od ključnih tačaka predstave. Ko je zapravo Ema Bovari kada joj se oduzme etiketa književne junakinje i kada joj se dozvoli da sama govori o sebi? Žena svog vremena ili neko koga i danas možemo da prepoznamo u sopstvenim željama, očekivanjima i razočaranjima?

Za Tatjanu Mandić Rigonat, odgovor je jasan — Ema je mnogo više od junakinje jednog romana i jedne epohe.

„Ema Bovari je svevremena. U sebi sadrži onaj nukleus sanjara, nekoga ko mašta, izmaštava život koji je veći od stvarnosti i stvarnog života koji živi.“

U interpretaciji Jane Milosavljević, pred publikom se tako pojavljuje žena čije su unutrašnje protivrečnosti snažne i dovedene do krajnosti, ali upravo zbog toga ostaju ljudske i prepoznatljive. Glumica kaže da joj je najvažnije bilo da Emu najpre razume, a ne da je osuđuje.

„Njena kompleksnost, koju sada treba spojiti i opravdati, kompleksnost njenih osobina i svega onoga što ona predstavlja, kao i kontradiktornosti koje čine svakog živog čoveka. Samo što su kod nje one veoma jarke i izražene, dovedene do krajnosti.“

I upravo se u tom spoju krajnosti i prepoznatljivosti nalazi savremenost ove priče. Ema živi u svetu koji je daleko od našeg, ali potreba koja je pokreće nije izgubila ništa od svoje snage. Želja za ljubavlju, srećom, ispunjenijim životom i osećajem da smo zaista živi pripada svakom vremenu.

„Ono što je savremeno jeste ta ljudska potreba za boljim životom, srećnijim životom, za ljubavlju, potreba za tim da se osećaš živim“, ističe Jana Milosavljević.

Pored Jane Milosavljević, u predstavi igraju Katarina Gojković, Jovan Jovanović, Ivan Jevtović, Strahinja Blažić i Miloš Vlalukin.

Predstava pritom ne pokušava da ponudi jednostavan odgovor na pitanje ko je Ema Bovari. Naprotiv, Tatjana Mandić Rigonat smatra da je upravo razumevanje njenih postupaka važnije od presude.

„Zadatak je umetnosti da razumemo zašto i kako se nešto dešava. Ema Bovari daleko je od toga da je negativan lik, ona je kompleksan lik.“

Ta kompleksnost ostaje otvorena i nakon spuštanja zavese. Jana Milosavljević ne želi da publika iz pozorišta izađe sa jednom konačnom interpretacijom Eme, već da preispita ono što je o njoj već mislila, posebno ako je Floberov roman čitala ranije.

„Želela bih da publika ode i da ne bude ništa jasno, da se preispituje u odnosu na to šta su oni čitali i kako su oni doživljavali Emu.“

Premijerna publika svoj odgovor dala je na najglasniji mogući način — desetominutnim stojećim ovacijama. Bio je to završetak večeri u kojoj je poznata književna junakinja dobila novu priliku da ispriča svoju priču, ali i potvrda velikog interesovanja koje je predstavu pratilo još pre njenog prvog izvođenja.

Prve reprize predstave „Ja, Ema – ljubavni život Madam Bovari“ zakazane su za 2. i 10. oktobar na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.

Gotovo dva veka nakon što joj je Gistav Flober dao život na stranicama romana, Ema Bovari sada dobija nešto što do sada nije imala — priliku da sama kaže ko je. A kada konačno progovori, njena priča više nije samo priča o jednoj ženi, jednom vremenu i jednoj ljubavi. Postaje pitanje koje ostaje sa publikom i nakon predstave: koliko u njenim snovima, zabludama i potrazi za srećom prepoznajemo sebe i čoveka današnjice?