Mojih 10 omiljenih svetskih destinacija

Kada me neko pita koji mi je omiljeni grad, teško mi je da odgovorim. Ima ih toliko mnogo, a o razlozima zbog kojih su mi omiljeni, mogla bih da pričam satima. Ipak, uspela sam da izdvojim svojih deset najdražih destinacija.

Arekipa, Peru 

Kažu da ime ovoga grada potiče od izraza “ary quepay”, što bi se sa kečuanskog jezika moglo prevesti kao “ostanite”. Navodno, Inke su, stigavši u dolinu reke Čili, gde je smešten ovaj grad, bile toliko očarane prirodom i nestvarnim predelima, da su poželele tu i da ostanu. Upravo tako sam se osetila i ja, kada sam prvi put došla u Arekipu, ušuškanu među Andima. Iako sam planirala da tu provedem samo dan, produžila sam na dva. Pa na tri, da bih na kraju ostala četiri dana. Ali mi je i to bilo malo. Arekipa zaslužuje da joj se posvetite, da je istražujete i da se zaljubite u nju. Ništa manje od toga.
Gradom dominiraju stara španska, kolonijalna zdanja, izgrađena od belog, vulkanskog krečnjaka. Zbog toga ga još nazivaju i “beli grad”. Glavno mesto okupljanja meštana je trg sa katedralom Plaza de armas, smešten u starom, gradskom jezgru, koje je proglašeno UNESCO-vom istorijskom baštinom.

Stountaun, Zanzibar 

U mom rečniku postoji jedna posebna boja – boja Indijskog okeana. To je ona nijansa zelene, koja je malo i plava, ali ne na tirkiznu stranu, nego na svetlije plavu, a malo i tamno plava, pa čak i žuta. Čudno je objasniti tu nijansu i zato sam izmislila izraz “boja indijskog okeana”.
Iako vode ovog okeana zapljuskuju obale mnogih ostrva, izdvojila bih jedan pravi dragulj među njima. Zanzibar. Mesto, na kojem je turizam počeo da se razvija pre svega dvadesetak godina, nije toliko popularno kao Maldivi, Sejšeli ili Mauricijus, ali po lepoti ne zaostaje za svojom poznatijom “braćom”.
Netaknute plaže ukrašene belim peskom, tajanstvene džungle, kao i srećni i uvek raspoloženi meštani – glavno su obeležje ostrva. Pored turizma, stanovništvo se bavi i proizvodnjom začina, pa tako ostrvo često zamiriše na cimet, karanfilić ili muskatni oraščić.
Staro gradsko jezgro Stountaun je mešavina arapskog, persijskog, indijskog i evropskog stila i zbog toga je uvršteno u svetsko kulturno nasleđe.
Zanimljivo je da je Fredi Merkjuri, pokojni pevač benda Queen poreklom sa ovog ostrva, a kuća u kojoj je rođen, jedna je od turističkih atrakcija u Stountaunu.

Bangkok, Tajland 

Najviše volim da odem u Bangkok u aprilu mesecu, jer je tada proslava Tajlandske nove godine. Sa sobom uvek nosim i pištolj na vodu (tačnije, to više podseća na manji top), jer od 13. do 15. aprila Bangkok postaje poprište ljutih borbi. Vodi se pravi rat. Svako napada svakoga. Doduše, u toj borbi nema ranjenih, već mokrih. Prema tradiciji, meštani i turisti u toku novogodišnjih praznika prskaju i polivaju jedni druge vodom. Neki koriste vodene puške, drugi donose burad napunjenu vodom, a ima i onih dovitljivih, koji prikače crevo na najbližu česmu i prskaju sve ljude, koji se nadju u blizini. Za vreme trajanja Vodenog festivala, glavne ulice su zatvorene, a trotoarima se slivaju reke.
Volim da prošetam i ulicom Khao San Road, koja predstavlja “hipsterski” deo Bangkoka. Krase je barovi, malene radnje za brzu masažu stopala ili ramena, kiosci sa ukusnom tajlandskom hranom. Za one najhrabrije sladokusce, tu su i egzotične “grickalice” poput prženih insekata, pečenih crvića ili grilovane škorpije.

Vilemstad, Kurasao 

Na pomen Kariba, svima na pamet padnu Bahami, Kuba ili Jamajka. Gotovo da niko neće reći ime ovog malenog ostrva, koje se ušuškalo u južni deo Karipskog mora, daleko od znatiželjnih pogleda turista. Kurasao je neotkriveni biser Kariba. Smešten izvan pojasa uragana, ovo mesto je odlična destinacija za odmor u toku cele godine. Koralni sprudovi, koji okružuju ostrvo, čine ga idealnom lokacijom za ljubitelje ronjenja.
Kurasao je jedna od samoupravnih teritorija Kraljevine Holandije, pa su i danas među stanovništvom ravnopravno zastupljeni holandski i papijamento jezik, koji zvuči kao mešavina španskog, portugalskog i holandskog (makar meni). Od sredovečnog prodavca voća na lokalnoj pijaci u glavnom gradu Vilemstadu, saznala sam da priča holandski, papijamento, engleski, španski i portugalski, iako je neškolovan. Njegov sin, koji uz sve ove jezike, govori još i francuski, čisti i prodaje svežu ribu na obližnjem marketu. Nigde još na svetu nisam primetila da na tako malom mestu poput Kurasaa, stanovnici pričaju po nekoliko stranih jezika.
Šarenolika prestonica Vilemstad ukrašena je holandskim kolonijalnim građevinama. Grad je podeljen na dva dela – Pundu i Otrobandu, koji su spojeni pontonskim Mostom kraljice Eme.
Kada je reč o hrani, svakako treba obavezno probati specijalitet ostrva – paprikaš od iguane. Meso egzotične životinje podseća na piletinu, samo što je još i nežnije. Pravi delikates!

Rejkjavik, Island 

Jedno od nezaboravnih iskustava u mom životu jeste i potraga za polarnom svetlošću. Iz noći u noć, obučena u nekoliko slojeva džempera i zimsku jaknu, odlazila bih sa prijateljima duboko u nenaseljene predele Islanda. Najzad, jedno veče, dok je napolju “ledio” minus, daleko od grada, u netaknutoj prirodi, ugledah na nebu čarobne boje, koje su se pojavljivale, pa prelivale, pa nestajale i tako u krug. Island je jedno od najboljih mesta, za posmatranje ovog prirodnog fenomena.
Najsevernija prestonica na svetu je upravo glavni grad Islanda – Rejkjavik, koji više podseća na varoš, nego na metropolu. Prema legendi, Rejkjavik je osnovao vikinški starosedelac Ingolfur Arnarson oko 874. godine, pomoću tradicionalne metode – bacio je četiri drvena dela, svojevrsnog vikinškog prestola, u vodu i rekao da će se nastaniti na mestu gde isplivaju ti stubovi. Voda ih je izbacila kod obala Rejkjavika. U prevodu sa islandskog jezika, ime ovoga grada znači “zaliv dima”, jer se u njegovoj blizini nalaze termalni izvori i gejziri.
Rejkjavik nije grad za turiste, za razgledanje, jer osim nekoliko znamenitosti, poput katedrale Hallgrimskirkja ili skulpture Solfar, nema mnogo šta da ponudi. Rejkjavik je mesto za avanturiste, za ljude, koji žele nešto drugačije i ne plaše se da se otisnu u nepoznate predele.

Okland, Novi Zeland 

Tamo negde na samom kraju sveta, nalazi se zemlja, čije prirodne lepote oduzimaju dah. Nije ni čudo što su na Novom Zelandu snimani filmovi “Gospodar prstenova” i “Hobit”, jer ovo mesto zaista i izgleda kao da je otrgnuto sa stranica knjige epske fantazije. Brdoviti predeli, skrivene pećine, morske obale, planinski vrhovi – sve to je dovoljno da Novi Zeland bude jedno od mojih omiljenih mesta za putovanje.
Najveći, ali ne i glavni, grad je Okland, koji se nalazi na severu Severnog ostrva. Zovu ga još i “grad jedara”, zbog ogromnog broja jahti. Čak svaki treći stanovnik Oklanda poseduje brod.
Simbol grada je Sky Tower, koji je ujedno i najveća građevina Južne hemisfere. Moje najdraže mesto u Oklandu jeste vulkanski vrh Mount Eden, odakle se pruža fantastičan pogled na grad.

Sijem Rеap, Kambodža 

Da nije bilo Anđeline Džoli i njenog filma Tomb Raider, Kambodža bi i dalje bila nepoznanica većini ljudi. Prelepa zemlja na jugoistoku Azije, bogata je istorijom i nasmejanim ljudima, spremnih da vam pomognu u svakom trenutku.
Kambodža je dom veličanstvenog Angkor hramskog kompleksa, svetske baštine pod zaštitom UNESCO-a. Centralno mesto u grupi religijskih spomenika zauzima Angkor Wat, ali jednako su poznata i svetilišta poput Ta Prohm, Bayon ili Banteay Srei.
Arheološki park je udaljen desetak kilometara od šarmantnog gradića Sijem Rеap, koji je odlična polazna tačka za istraživanje Angkora. U gradu je primetna francuska kolonijalna arhitektura, koja se ogleda u starim zgradama sa visokim prozorima i balkonima, dok u ruralnim oblastima, ljudi žive u trošnim, drvenim kućicama, često bez vode i struje.
Glavno sastajalište meštana, kao i turista je Pub street, ulica u kojoj se nalaze restorani, kafići, suvenirnice, kao i štandovi, na kojima se prodaje sveže pripremljena hrana. Kambodžanski roštilj je čuven, zbog mesa egzotičnih životinja, kao što su krokodil, ajkula ili noj a “specijalitet kuće” je grilovano zmijsko meso.

Kejptaun, Južnoafrička Republika

Ubeđenja sam da je južnoafričko vino najukusnije na svetu. Nevažno je da li ćete se opredeliti za čašu crvenog ili belog, ukus tog vina je nešto zaista posebno. Ima i drugačiji miris od svih ostalih vina. Možda zbog tamošnje klime. Možda zbog sunčevih zraka, vetrova, blizine okeana…A možda i zbog toga što je Kejptaun moj omiljeni grad, pa i južnoafričko vino doživljavam na emotivan način.
Kejptaun je mesto, koje ima neku posebnu atmosferu, drugačiju od svih gradova, koje sam do sada posetila. To je najstariji kolonijalni grad u Južnoj Africi, gde su prvo utvrđenje podigli Holanđani 1652. godine. Zato ga stanovnici često zovu i “grad majka”. Kejptaun se ponosi Stonom planinom, koja se smatra jednim od sedam novih svetskih čuda prirode. Vrh ove planine je potpuno ravan i podseća na sto, pa otuda i naziv.
Osim obilaska Rta dobre nade, pešačenja do Stone planine i vinskih tura, posebnu pažnju turista privlači i Boulders beach – plaža na kojoj su nastanjeni afrički pingvini.

Amsterdam, Holandija 

Kada sam nedavno, ko zna koji put, bila u Amsterdamu, ponela sam ćebe iz kuće, pozajmila od prijateljice bicikl, otišla do supermarketa da kupim hleb i sir i odvezla se do Vondelparka. Raširila sam ćebe na travu, sela i napravila sendvič, koji se sastojao od dva parčeta hleba, između kojih je virio “gauda” sir. Posle kratkog zalogaja, legla sam na ćebe i uživala. U glasovima ljudi, koji su dopirali sa svih strana, u cvrkutu ptica, u džez muzici, koja je odjekivala parkom…Ovako ja doživljavam Amsterdam.
Taj grad zauzima posebno mesto u mom srcu. Upravo sam na jednom letu za Amsterdam upoznala svog supruga, Holanđanina. Tu smo se i venčali, posle nekog vremena. I stalno mu se vraćamo. Volim da kažem da često idemo u Amsterdam, kako bismo posetili porodicu i prijatelje, ali moj suprug tvrdi da je to samo maska i da je pravi razlog našeg čestog boravka, zapravo holandski specijalitet koji obožavam – poffertjes. To su male, vazdušaste palačinke posute puterom i šećerom u prahu.
Glavno prevozno sredstvo u Amsterdamu je bicikl i verujem da većina zna podatak da u ovom gradu ima više bicikala nego stanovnika. Ali ono što možda većina ne zna, je da godišnje oko 25.000 bicikala završi na dnu brojnih kanala.

Berlin, Nemačka 

Nisam se preterano radovala Berlinu, u koji sam se preselila, kada sam se udala. Nisam bila ljubitelj ni Nemačke, jer mi je oduvek delovala hladno i nepristupačno. Ali sada mogu da kažem da sam srećna što živim u Berlinu! To je grad koji se razlikuje od svakog drugog nemačkog mesta. Berlin je idealno mesto za porodice, za usamljene duše, za umetnike, naučnike, grad za sve one, koji nemaju predrasuda i koji poštuju različitosti.
Ukoliko želite da idete dobro utabanim stazama turista, onda ćete obići Brandenburšku kapiju, Aleksanderplac, Berlinsku katedralu, Spomenik žrtvama Holokausta ili ostatke Berlinskog zida. Ukoliko ipak hoćete da budete “lokalac” onda ćete otići na branč u obližnji kafe, jer su berlinski brančevi poznati širom Evrope. Obići ćete tursku pijacu, koja je otvorena dva puta nedeljno u kraju Krojcberg i počastiti se nekim od jela, koje na vaše oči spremaju žene, poreklom iz Turske. Posle napornog dana, posetićete prodavnicu gramofonskih ploča i uz čašu vina, uživaćete u intimnom nastupu džez benda. A nedeljom ćete biti redovan gost Mauerparka, gde ćete se okušati u karaokama, pred prepunim, otvorenim amfiteatrom.

 Autor: Bojana Bles